U prvim danima nakon konflikta u Gruziji, mnogi zapadni investitori su odlučili da povuku svoja sredstva iz Rusije. Ruske rezerve u čvrstoj valuti pale su od 8. avgusta do danas za 16 milijardi dolara. Tim povodom razgovarali smo sa, ekonomskim stručnjakom korporacije REND, Kitom Krejnom.
Po rečima našeg sagovornika, konflikt u Gruziji neće imati većeg uticaja na ukupne poslovne veze između Rusije i Zapada. Evropski biznis, dodaje on, mnogo je više zabrinut zbog ometanja rada stranih kompanija, kao što je «TNK-Britiš petrolium», koje ulažu u energetski sektor Rusije.
«Mislim da je mnogo veći faktor prepirka «Britiš petroliuma» i ruskih vlasti zbog pogoršanih poslovnih uslova za rad u Rusiji. Zapadni biznis mnogo više brine za sudbinu svojih velikih investicija u rusku energetsku industriju, za koju Rusija smatra da je od strateške važnosti. Rekao bih da je to mnogo važnije od Gruzije.»
Krejn napominje da je ruska ekonomija dostigla visoki stepen integracije u svetsku ekonomiju, što je svojevrstan garant da Rusija neće povlačiti poteze koji bi ugrozili dalju privrednu i spoljnotrgovinsku ekspanziju zemlje. Krejn dodaje da mnogi ekonomisti prate ruski izvoz nafte i prirodnog gasa, ali često previđaju da Rusija namiruje domaću potražnju velikog asortimana robe trgujući sa Zapadom.
«Evropa je i dalje najveći trgovinski partner Rusije i to će za dogledno vreme da se nastavi. Istina, veze između Rusije i Evropske unije nisu uvek glatke. Postoje problemi, kao što je ograničeno izdavanje viza ruskim državljanima za putovanja u evropske zemlje. Kriza u Gruziji je dodatni problem, ali ne mislim da Rusija ima nameru da preseče svoje veze sa Zapadom.»
Zapad, naročito evropske zemlje, takođe je zainteresovan da održi bliske privredne veze sa Rusijom, kaže Krejn.
«Evropske zemlje su uložile ogromna sredstva u Rusiju. Švedska IKEA, je jedan od uspešnijih primera. Bankarski sistem Rusije u sve većoj meri postaje integralni deo evropskog finansijskog sistema. Približno jedna četvrtina bankarskih sredstava Rusije je pod kontrolom zapadnih finansijskih institucija. Ruski energetski sektor mnogo više zavisi od evropskog tržišta nego obrnuto. Evropske zemlje bi mogle da se okrenu drugim snabdevačima, što bi za Rusiju značilo gubitak veoma značajnog potrošača. Dakle, sa stanovišta ekonomije, Evropska unija ima znatnu prednost nad Rusijom.»
Iako Rusija nije jednostavan poslovni partner, ona je ipak uspela da bude primljena u klub evropskih ekonomija, ističe Krejn. Ruska privreda je manja od britanske, francuske ili italijanske, ali je veća od španske -- dodaje Krejn -- i njena budućnost očigledno leži u daljem jačanju trgovinskih i drugih privrednih veza sa evropskim partnerima.