Kako se sadašnja napeta sitaucija izmedju Rusije i Gruzije odražava na isporuku nafte i gasa Evropi, uključujući Srbiju. Kolega Branko Mikašinović postavio je to pitanje ekspertu za globalnu energiju u firmi Deloitte Services, Branko Terzić.
Branko Terzić: U ovom trenutku došlo je da manjeg zastoja u isporukama sirove nafte, mada uglavnom vlada normalna situacija u pogledu protoka nafte i prirodnog gasa za Evropu. Takodje, nije došlo do značajnih promena u ceni nafte i prirodnog gasa, što je indikacije da problem nije većih razmera i da je više regionalnog nego medjunarodnog karkatera.
Glas Amerike: Da li se rat u Gruziji odrazio na svetsko tržiste nafte?
Branko Terzić: Ne za sada. Cena nafte na tržištu je kombinacija brojnih faktora, uključujući i situaciju u Africi, na Bliskom istoku itd. Medjutim, dotok nafte iz vodećih zemalja proizvodjača, kao što su Iran, Irak, Saudijska Arabije, nastavlja se bez prekida, a to je od presudne važnosti, tako da je za sada situacija pod kontrolom, mada bi tenzije u kaspijskom I kavkaskom regionu mogle da imaju dugoročnije posledice. Dakle, moglo bi da dodje do dugoročnijih posledica, ali nema kratkoročnog uticaja na cene nafte ili prirodnog gasa, kao rezulatat rusko-gruzijskog konflikta.
Glas Amerike: Da li je pristup izvorima nafte i gasa bio jedan od faktora zategnutosti u tom regionu?
Branko Terzić: Mislim da to nije bio slučaj i da je spor izmedju Rusije i Gruzije više politički problem oko manjina, a manje energetske prirode. Dugoročnije pitanje u vezi sa naftom i gasom iz Kaspijiskog regiona jeste da li će planirani naftovodi mimoići Rusiji u pravcu prema Evropi.
Glas Amerike: Da li je Rusija pouzdani snabdevač nafte i gasa za Evropu i Srbiju?
Branko Terzić: Rusija je dominantni energetski snabdevač za Evropu, uključujući Srbiju, koja dobija oko 90 odsto gasa iz Rusije. Rusija, medjutim, ima relativno dobru reputaciju u pogledu isporuke gasa i pridržavanja ugovornih obaveza i ne verujem da će se to promeniti u budućnosti. Neki analitičari ukazuju na rusko-ukrajinski spor, što je dovelo do privremenog smanjenja isporuke nafte evropskim zemljama. Medjutim, taj spor je bio jedinstven u kontekstu rusko-ukrajinskih odnosa i problema, pošto Ukrajina nije platila svoje račune za naftu i gas, a subvencije koje je Rusija ranje obezbedjivala za tu zemlju, su ukinute tako da sada sve zemlje zapadne i istočne Evrope plaćaju tržišnu cenu za naftu i gas, pa Ukrajina nije izuzetak.
Glas Amerike: Šta bi Srbija mogla da učini na unapredjenju energetske bezbednosti?
Branko Terzić: Zemlja kao što je Srbija koja zavisi od uvoza mora da učini sve što može na razvoju domaćih energetskih izvora, bez obzira koliko su mali. Reč je i o obnovljivim izvorima energije – poput bio-goriva i korišćenja solarne energije što bi moglo da se podstakne vladinim merama pa i manjim subvencijama, kao što je to slučaj u Danskoj i drguim zemljama. Drugo, Srbijia treba da ućini sve što može da efikasno koristi energiju u stambenim, poslovnim i drugim sektorima, tako da postane manje zavisna od uvozne energije. To je prioritet mnogih zemlja u svetu, posebno onih bez znatnijih energetskih izvora poput Srbije.