Za sve veći broj restorana u SAD, potvrda da su zeleni ne znači da nude vegetarijanski jelovnik, već da usvajaju mere koje ne štete okolini. To se ne odnosi samo na korišćenje lokalnih i organskih proizvoda, nego i na niz akcija među kojima su energetska efikasnost, reciklaža i korišćenje bio-razgradljivih proizvoda. Vlasnici restorana veruju da ovakav zeleni pokret može pomoći kako okolini, tako i njihovom poslovanju.
Mušterije u restoranu u saveznoj državi Masačusets možda ne primećuju da je čaša iz koje piju napravljena od kukuruza i da je biorazgradljiva, ali to je samo jedan od stvari koje je ovaj lanac restorana, Boloko, preduzeo kako bi dobio sertifikat da je zelen. Majkl Harder je predsednik i izvršni direktor kompanije.
«Prvo smo morali da prestanemo da koristimo stiropor. Zamenili smo ga sa ovom čašom napravljenom od kukuruza».
Na prozoru se nalazi sertifikat da je restoran zelen, što zapravo znači da vlasnik primenjuje razne tehnologije koje nisu štetne za prirodnu sredinu. Potvrdu izdaje Udruženje zelenih restorana, koje je osnovano 1990. u Bostonu. Osnivač, Majkl Ošman, kaže da su se reči «zeleni» i «biznis» retko povezivale, ali da sada pokret zelenih restorana konačno doživljava procvat.
«Trenutno imamo oko 260 restorana širom zemlje, i neke u Kanadi, koji imaju potvrdu zelenih restorana ili će je uskoro dobiti. Prošle godine smo utrostručili broj restorana. Ove godine ćemo verovatno uraditi isto».
Harder još priča da je u cilju ispunjenja normi Udruženja zelenih restorana, njegova kompanija uvela program reciklaže, da zaposleni nose majice od organskog pamuka, i da isključivo služi meso životinja koje su odrasle van kaveza i koje nisu hranjene antibioticima i hormonima za rast. On kaže i da će njegov restoran ove godine, između ostalog, zameniti plastične posude sa onima napravljenim od razgradljivih biljnih vlakana. Brendan Mahouni je stalna mušterija.
«Mislim da je važno podržati mesta koja ne štete okolini. Definitivno ću još češće dolaziti».
Uz povećanu lojalnost mušterija, restorani imaju i druge koristi od ove nove prakse zaštite okoline. Hoze Duarte je glavni kuvar i vlasnik italijanskog restorana Taranta u centru Bostona. On kaže da je ispunio 20 zahteva Udruženja zelenih restorana.
«Posle svakog ispunjenog zahteva smo videli rezultat. Grejači za vodu bez bojlera su jedna od najboljih stvari koje smo uveli jer nam to štedi 150 - 200 dolara mesečno za gas».
Duarte dodaje da većina sistema koji nisu štetni za prirodnu sredinu, kao npr. osvetljenje koje troši manje energije, česme koje ispuštaju manje vode i vozila na jestivo ulje, često nisu jeftini. Međutim, ti troškovi se isplate zbog dugoročne uštede, a i troškovi poslovanja su znatno niži. On kaže da je zbog programa reciklaže i reazgrađivanja otpada hrane, račun za smeće sada 40 odsto manji, kao i da veoma malo otpada završava na deponijama.
«Znamo da to neće promeniti svet, ali menja naš deo sveta. I to je ono što naše mušterije traže, stoga je to za njih važno. A to je ono što nastojimo učiniti i za sebe, jer ipak i mi tu živimo».
Industrijske i vladine brojke pokazuju da zgrade sa restoranima troše više energije od svih drugih komercijalnih zgrada. Stoga Majkl Ošman kaže da, s obzirom da restorani čine 10 odsto ekonomije zemlje, pritisak da se počne sa korišćenjem sistema koji ne štete prirodnoj sredini ima veliki potencijal da pomogne čitavoj planeti.
