Predsednik Džordž Buš apeluje na severno korejsku vladu da prihvati sveobuhvatnu verifikaciju nedavne deklaracije kontroverznog nuklearnog programa. Predsednik Buš kaže da bi Severna Koreja trebalo da ispuni obaveze.
«Oni moraju da prihvate verifikacioni režim kojem možemo verovati. To je proces koji se odvija postepeno, korak po korak.»
Na konferenciji za novinare u rezidenciji južnokorejskog predsednika u Seulu, poznatoj i kao Plava kuća, predsednik Buš je još jednom naglasio da severnokorejski lider Kim Džong Il mora o tome da odluči. Buš je jasno stavio do znanja i da podržava multilateralni pristup u kontaktima sa Pjongjangom:
«Ne mogu da predvidim odluku koju će doneti severnokorejski lider. Ne znam šta će on učiniti. Medjutim, znam da je najbolji način za rešavanje ovog pitanja u okviru dijaloga, u kome učestvuje još pet zemalja koje dele naš stav.»
Džordž Buš je ukazao da je postignut napredak i u tom smislu podvukao nedavnu severnokorejsku deklaraciju o aktivnostima na obogaćivanju plutonijuma i uništenje rashladnog tornja nukleranog reaktora u Jongbjonu.
Medjutim, američki predsednik je istakao da to ne znači da će Pjongjang definitivno biti skinut sa američke liste sponzora terorizma.
«Za to će biti potrebna akcija lidera Severne Koreje. To se neće desiti automatski.»
Predsednik Buš je na konferenciji kritikovao nepoštovanje ljudskih prava u Severnoj Koreji, ali se osvrnuo i na poštovanje elementarnih sloboda u Kini. Kritičari smatraju da bi američki predsednik trebalo da bojkotuje Olimpijske igre u Pekingu znak protesta zbog toga što Kina krši ljudska prava, ali on kaže da je od dolaska na položaj u Beloj kući apelovao na kineske lidere da omoguće veću slobodu izražavanja i veroispovesti i ističe da ne mora da upotrebi Olimpijsle igre da bi naglasio svoj stav:
«Razlog mog odlaska na Olimpijske igre je dvostruk: da pokažem moje poštovanje prema kineskom narodu i da bodrim američki tim.»
Prijem predsednika Buša u seulskoj Plavoj kući je bio topao, u oštrom kontrastu sa demonstracijama nakon njegovog jučerašnjeg dolaska u Seul. Održane su zapravo dvostruke demonstracije. Jedne su bile pro-Američke. Na drugima su učestvovali demonstranti gnevni zbog odluke vlade da nastavi uvoz američke govedine.
Demonstracije kraj Plave kuće su pomenute samo jednom kad su predsednik Buš i Li počeli zvanične razgovore. Naime, kad se južno korejski predsednik izvinio zbog glasnih protesta, predsednik Buš je istakao da uživa kad dodje u slobodnu zemlju u kojoj su gradjani u stanju da izraze svoje gledište.
Nakon Južne Koreje, predsednik Buš je stigao u Tajland. Tu posetu on je iskoristio da se fokusira na prilike u susednoj Burmi i procenu američkih odnosa sa istočnom Azijom. U važnom političkom govoru koji će održati sutra, američki predsednik će, prema očekivanjima, kritikovati nepoštovanje ljudskih prava u Kini, a govoriće i o nevoljama burmanskog naroda. Američki predsednik će se takodje sastati sa burmanskim aktivistima. Prva dama Amerike Lora Buš bi, kako je najavljeno, trebalo da obiđe tajlandsko-burmansku granici. U predsednikovom govoru, neizbežno će biti reči i o Severnoj Koreji i ranije pomenutom zahtevu da Pjongjang verifikuje obustavu nuklearnog programa. Iz Tajlanda predsednik Buš odlazi u Peking, gde će biti prvi aktuelni američki predsednik koji prisustvuje Olimpijskim igrama van Sjedinjenih Država.