Povodom izručenja Radovana Karadžića Haškom tribunalu, razgovarali smo sa Kenetom Rotom, izvršnim direktorom organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman Rajts Voč. Odgovarajući na pitanje u čemu je značaj izručenja Karadžića pred lice pravde, Rot je rekao:
«Smatram da je, sa stanovišta međunarodne pravde, ovo prava prekretnica. Reč je, pre svega, o najpoznatijem optuženiku za ratne zločine u svetu. Činjenica da je punih 13 godina uspevao da izbegne pravdu bila je teška uvreda za sve one koji žele jasno da predoče, da masovni zločini ne mogu da prođu nekažnjeno. Karadžić se sada najzad nalazi u pritvoru. Ovo je trenutak pobede za sve koji se zalažu za ostvarenje pravde i za mnogobrojne žrtve Karadžićevih nedela tokom rata u Bosni i Hercegovini.»
Iz dugotrajnog čekanja na hapšenje Karadžića mogu se izvući dve pouke, kaže Rot.
«Prvo, niko se ne može kriti zauvek. Karadžić se vrlo uspešno prerušio. Da sam slučajno nabasao na njega na ulici, verovatno ga ne bih prepoznao. Pa, ipak, svet mu je stao na put. Krahirala je zaštita koju je mislio da ima i koja ga je uljuljkivala u to da će večno živeti bezbedno i udobno u Beogradu. Druga važna lekcija je da istrajan pritisak međunarodne zajednice donosi rezultate. Karadžić nije uhapšen zato što je vlada u Beogradu sama od sebe rešila da preduzme taj korak. Evropska unija je bila ta koja je evropsku integraciju Srbije uslovila punom saradnjom Beograda sa Haškim tribunalom. Ključni deo te saradnje je bilo izručenje Karadžića i Mladića, kao i druge vrste saradnje sa tribunalom. Nova vlada u Srbiji je očigledno došla do zaključka da je rešavanje pitanja Karadžića u interesu zemlje. Vlada je zaključila da interes zemlje leži u pridruživanju Evropi, koje obezbeđuje bolji ekonomski i drugi napredak Srbije.»
Međutim, Karadžića u Srbiji još uvek podržava veliki broj ljudi, primećuje Rot.
«Mislim da je predsednik Tadić zabrinut zbog toga. Jedan od njegovih prethodnika, premijer Đinđić, ubijen je zato što je Miloševića predao Hagu. Tadić pokušava da bude oprezan i u pravu je kada kaže da je predaja Karadžića međunarodna obaveza Srbije. Nije na njemu da predviđa ishod suđenja. Jedino što sada može da kaže jeste da je Karadžić optužen za teške zločine i da će mu na osnovu toga biti suđeno. Uveren sam da će suđenje biti pravedno i da ćemo tek tada ustanoviti pravu Karadžićevu krivicu.»
Po Rotovim rečima, suđenje Radovanu Karadžiću biće poruka drugim autoritarnim liderima u svetu.
«Mislim da se glavna lekcija koju svaki diktator treba da nauči sastoji u tome da mora dobro da razmisli o posledicama vršenja zločina protiv čovečnosti. Do nedavno neki su možda pomišljali da takvi zločini prolaze nekaženjeno i da ne postoji nikakav sistem međunarodne pravde. Ali primeri bivšeg liberijskog predsednika Čarlsa Tejlora, čileanskog generala Pinočea, Miloševića ili sudanskog predsednika Bašira, protiv kojeg je nedavno podignuta optužnica, kao i Karadžićevo hapšenje i predaja Hagu, ukazuju da međunarodna pravda itekako postoji. Nadam se da će ti primeri biti opomena za druge diktatore u svetu. Radovan Karadžić je verovatno na početku mislio da je isuviše važan i da nikada neće dospeti u ruke pravde. Međutim, interesi države se menjaju i u jednom trenutku poštovanje vladavine pravde postaje veoma bitno pitanje za društvo koje želi napred.»
Kenet Rot je optimističan da će Ratko Mladić takođe uskoro biti u haškom pritvoru.