Već vekovima, preduzetnici u Evropi i Sjedinjenim Državama su napredovali, donoseći inovacije i promene u zapadni svet. U današnje vreme, slabija državna kontrola, brzi internet i lakši pristup novcu, pomažu preduzetnicima u zemljama u razvoju i bivšem sovjetskom bloku da iznesu svoje proizvode na tržište. U seriji od pet delova, ekonomski komentator Glasa Amerike Beri Vud bavi se preduzetništvom u svetu, predstavljajući one koji preuzimaju poslovni rizik u Africi, na Bliskom istoku, u Americi, Aziji i Rusiji.
Originalno francuska reč, ANTRPRENER (entreprenur), preduzetnik, znači neko ko preduzima, nešto radi. Preduzetnici ulaze u poslovni rizik ili iznose nove proizvode na tržište. Njihove inovacije ponekad menjaju svet. Henri Ford nije izumeo automobil, ali je njegova pokretna traka za sklapanje bila revolucionarna za proizvodnju i učinila automobil široko pristupačnim.
Bil Gejts je možda najpoznatiji preduzetnik na svetu. On nije izumeo kompjuter, ali ga je njegov operativni sistem načinio jednostavnijim za upotrebu i približio ga milionima ljudi. Profesor žurnalistike, Vendel Kokran sa Američkog univerziteta u Vašingtonu, kaže da je internet, zahvaljujući mogućnosti da nekome, negde, neprestano šalje informacije, veoma pogodna platforma za preduzetnike.
«Gugl. Gugl je postao glagol skoro 24 sata nakon što je postao stvar. Zato je internet neverovatno preduzetnički fenomen», kaže ona.
Pre trinaest godina, preduzetnik iz San Franciska Kreg Njumark stvorio je onlajn oglasnu tablu za brokersku firmu u kojoj je radio. Danas njegova - Kregova lista, besplatna je alternativa za male oglase koji su bili glavni izvor prihoda štampanih novina.
«U ovom trenutku smo u oko 55 zemalja, 567 gradova širom sveta», kaže on.
Neki ananlitičari navode da Kregova lista ima isti efekat na štampane novine kao što su Fordovi automobili imali na konje i zaprege. Od propasti komunizma, preduzetnici su se pojavili na prostorima na kojima su nekada bili zaboravljeni, kao što je Rusija. Jana Jakovljeva, finansijska direktorka jedne moskovske kompanije koja proizvodi silikon, kaže da državna birokratija i dalje otežava posao preduzetnika.
«Birokrate ubiru poene za svaki sudski proces koji sprovedu ili za svaku kompaniju koju zatvore, a to poboljšava njihove poslovne domete», kaže Jakovljeva.
U Venecueli, kontrola novčanih tokova i nevoljnost vlade za otvoreno tržište otežavaju odvijanje biznisa. Trgovac hranom iz Karakasa, Santijago Alvarez, žali se da državna birokratija ne pomaže.
«Dobiti sve dozvole za otpočinjanje biznisa je pravi izazov. Potrebno je da se suočite sa ogromnom količinom birokratije sa različitih strana da biste dobili dozvole i sredstva», kaže Alvarez.
Ali, kao i uvek, preduzetnici su visoko motivisani i neprestano se bore protiv ograničenja. Oni prikupljaju novčana sredstva – pozajmljujući od rodjaka, ulažu u seoske zadruge ili uzimaju kredite od banaka. Neki pohadjaju kurseve ili odlaze u škole u kojima se uči preduzetništvo.
