Direktor Američkog Instituta za politiku zemlje, Lester Braun, predstavio je ambiciozni plan za drastično smanjenje oslobađanja gasova staklene bašte u svetu, u narednih 12 godina.
Oba američka predsednička kandidata kažu da su predani usmeravanju Sjedinjenih Država na put smanjenja oslobađanja takozvanih "gasova staklene bašte" za 60 do 80 procenata, do 2050. godine. Funkcioneri Evropske unije kažu da rade na neposrednije izvodljivom planu, da se oslobađanje štetnih gasova do 2020. smanji za 20 procenata. Međutim, direktor vašingtonskog Instituta za politiku zemlje, Lester Braun, kaže da su obe te inicijative nedovoljne. Umesto da se oslobađanje štetnih gasova do 2020. godine smanji za petinu, ili da se do 2050. smanji za više od polovine, Braun kaže da bi svet morao da smanji oslobađanje tih gasova za čitavih 80 odsto, i to ne kasnije od 2020. godine. To zvuči preambiciozno, ali Braun predlaže tri osnovne strategije.
"Prva je da se u čitavoj svetskoj privredi sistematski podiže nivo efikasnosti korišćenja energije. Druga je masovni prelaz sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. I treća - zabrana sečenja šuma, uz veoma ambicioznu inicijativu njihove obnove sađenjem milijardi drveća."
Braun je taj plan predstavio tokom telekonferencije sa američkim i stranim izveštačima. Prema njegovim rečima, zamenjivanje klasičnih sijalica sa užarenim vlaknom novim, fluorescentnim sijalicama, smanjilo bi potrošnju struje u svetu za 12 procenata. To bi omogućilo Sjedinjenim Državama i drugim zemljama da zatvore na stotine termoelektrana na ugalj i tako smanje oslobađanje gasova staklene bašte.
Braun takođe preporučuje masovnu izgradnju elektrana na vetar, sunce i geotermalnu energiju. Te elektrane služile bi za punjenje akumulatora nove generacije hibridnih vozila, koja se sada razvijaju u Sjedinjenim Državama i Japanu. Prelaz sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem, kombinovan sa ulaganjem u javni prevoz, imao bi dramatičan efekat na zagađivanje vazduha.
Braun dodaje da političari u svetu imaju tendenciju da ocenjuju koliko je smanjenje oslobađanja gasova staklene bašte politički izvodljivo, ali kaže da je to pogrešan pristup. Umesto toga, kaže on, političari bi trebalo da se pitaju koliko je smanjenje neophodno da se izbegne ekološka katastrofa.
"Reč nije samo o klimatskim promenama. To se tiče i bezbednosti izvora hrane. Ako nastavimo ovako, led na Grenlandu će se verovatno istopiti što će podići nivo mora za 7 metara. A to bi moglo da stvori na stotine miliona izbeglica pobeglih od rastućeg mora."
Kritičari često uzvraćaju da su takvi planovi skupi i da bi ograničili ekonomski rast. Braun kaže da bi dugoročna cena neektivnosti bila veća i da bi vlade trebalo da razmotre smanjenje poreza na prihode, uz istovremeno povećanje poreza na potrošnju energije i zagađivanje.