Kada
se naredne sedmice u Strazburu okupe članovi Evropskog parlamenta na plenarnom
zasjedanju, imaće pred sobom, pored ostalog, i izveštaj o proširenu EU, koji
upozorava- obećanja data Zapadnom Bakanu o evropskoj budućnosti treba
poštovati, ali treba uzeti u obzir i prilike i kapacitete same Unije, imajući
na umu njen geo-strateški interes. Ovakav stav parlamentaraca, koji će, ukoliko
dobije većinu glasova, postati rezolucija, mogao bi biti novi zvaničan poziv na
uzdržanost Evropljana kada je u pitanju prijem novih država u evropsko društvo.
Izveštaj sačinjen u Vanjsko-političkom komitetu Evropskog parlamenta, kao neka
vrsta parlamentarnog odgovora na Strategiju proširenja kakvu je nešto ranije
objavila Evropska komisija, upozorava kako je pri prijemu novih članica u Uniju
nezaobilazan faktor moć apsorbcije, a uz nju, i postizanje balansa
geo-strateških interesa EU, te uticaj razvoja političkih prilika van njenih
granica. Unija mora da zadrži sposobnost da uspešno odgovori na sve buduće
unutrašnje i vanjske izazove, upozorava izvješaj koji poziva na uzdržanost pri
pružanju ruke novim članicama.
Evropljani moraju biti obavešteni i svesni uticaja nastavka proširenja na
njihove živote, ukazuje se izmedju redova, mada i dodaje kako ih treba potpuno
i na vreme informisati o svim aspektima toga čina- takav pristup bi trebao,
pored ostalog, da odagna strah od proširenja, strah za vlastita radna mesta,
budućnost. Istini na volju, priznaje se da je obećanje Zapadnom Balkanu o
evropskoj budućnosti jasno i glasno izrečeno i da od njega nema odstupanja-
medjutim, pod lupom ćebiti svaki korak i rezultat procesa reformi i
ispunjavanja standarda, a sve u skladu sa evropskim sporazumom koji bi, kada i
ako stupi na snagu, trebao biti okvir za proces pridruživanja Uniji država
bivše Jugoslavije.
U Briselu se komentariše kako je jedna od uloga izveštaja Vanjsko-političkog
komiteta Evropskog parlamenta slanje obeshrabrujuće poruke državama evropskog
istoka- poput Ukrajine i Moldove, da se u budućnosti mogu nadati, umesto
kandidatskom statusu a potom i punopravnom članstvu, tek osnaženim vezama u
okviru evropske politike razvoja susedstva. Iz balkanskog ugla, to još jednom
podvlači ozbiljnost situacije u kojoj kandidati Hrvatska i Makedonija, kao i
potencijalni kandidati, BiH, Srbija i Crna Gora, nemaju prostora ni vremena za
gubljenje- svi koraci će biti pod oštrom lupom, a svaki progres dva puta meren.