Drugi, zaključni dan posete potpredsednika srpske vlade, Božidara Djelića Briselu, protekao je u znaku vesti iz Beograda o hapšenju Stojana Župljanina optuženog za ratne zločine. U evropskim krugovima se to tumači kao najbolji dokaz da Srbija ozbiljno pristupa medjunarodnim obavezama, posebno saradnji sa Haškim sudom, koja je uslov za aktiviranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Svojevrsna potrvda ozbiljnosti obećanja potpredsednika srpske vlade, Božidara Djelića, izrečenog juče nakon susreta sa evropskim komesrom Oli Renom da će Srbija sve učiniti kako bi okončala hašku priču, došla je danas u vidu vesti da je uhapšen Stojan Župljanin- Zadovoljstvo činjenicom da se ispunjava obećanje srpskih zvaničnika i medjunarodna obaveza, nije krio ni visoki pedstavnik EU, Havijer Solana:
"Mislim da to što se optuženi hapse, nadju pred licem pravde na
sudjenju pred Tribunalom, to je od koristi svima. Reč je o saradnji kakvu je Srbija obećala medjunarodnoj zajednici da će ispuniti i, u svakom slučaju, mislim da je reč o dobroj vesti.
Da li je to dovoljno za pozitivnu ocenu saradnje Beograda sa Hagom?
"Nije na meni da to procenjujem- glavni haški tužitelj treba dati reakciju na ovo, ali u svakom slučaju, reč je o veoma pozitivnoj stvari".
Na vest iz Beograda je reagovao i komesar za proširenje, Oli Ren,koji je pozdravljajući hapšenje, iskazao uverenje kako je reč o koraku koji, ispunjavajući obavezu saradnje Srbije sa Hagom, doprinosi uspostavljanju pravde i trajnog pomirenja na Zapadnom Balkanu.
Sada se čeka na Hag koji bi trebao da proceni da li je Župljanin u
pritvoru tribunala dovoljna garancija da će Srbija nastaviti sa
hapšenjima preostalih optuženih, pre svih Ratka Mladića- zeleno haško svetlo bi aktiviralo zamrznuti Sporazum o stailizaciji i pridruživanju.
Sa druge strane, medju prvim reakcijama na hapšenje Župljanina je
zapažanje kako evropska politika uslovljavanja prema Srbiji daje rezultate i, na tom tragu, uz zapažanje evropskog poslanika iz Slovenije , Jelka Kacina, da će samo puna saradnja Srbije sa Hagom deblokrati Sporazum sa Briselom, mogao bi se očekivati pojačan evropski pritisak da se završnica haškog dosjea, privodjenje pravdi preostalih optuženih, okonča što pre kako bi zemlja bez balasta krenula prema evropskoj budućnosti.