Američki predsednik Džordž Buš kaže da želi da se pitanje iranskih nuklearnih ambicija reši diplomatskim putem. Iran je bio vodeća tema na dnevnom redu oproštanje posete Džordža Buša Nemačkoj u svojstvu predsednika.
Predsednik Buš kaže kako želi da Iranska kriza bude rešena mirnim putem. Medjutim, on ističe da vojna sila i dalje ostaje poslednje pribežište.
«Sve su opcije na stolu. Moj prvi izbor je da to rešimo diplomatskim putem. A najbolji način za to je saradnja sa našim partnerima.»
Jedan od tih partnera je Nemačka – koja igra jednu od ključnih uloga u posredovanju sa Iranom. Na zajedničkoj konferenciji za štampu sa predsednikom Bušom, nadomak Berlina, kancelarka Angela Merkel, jasno je stavila do znanja da je nemačka vlada spremna da poveća pritisak na Teheran ako se to pokaže neophodnim.
«Ako Iran ne izadje u susret svojim obavezama, jednostavno će uslediti nove sankcije.»
Tokom susreta sa novinarima, predsedniku Bušu je takodje postavljeno pitanje da li žali zbog odluke da izvrši invaziju na Irak. On je rekao ne žali, ali je ponovio ono što je rekao u intervjuu za londonski Tajms - da bi želeo da je pažljivije birao reči u periodu pred taj rat.
«Mogao sam da upotrebim bolju retoriku i naglasim da smo, pod jedan – pokušali i iscrpli sva diplomatska srestva i pod dva da ne volim rat.»
Razgovori Buš - Merkel su takodje obuhvatili trgovinu, klimatske promene i čitav niz drugih regionalnih pitanja. Medjutim, mada su se učesnici tokom zvaničnog dela razgovora usredsredili na suštinska pitanja, ova poseta je velikim delom bila prilika za predsednika Buša da se zvanično oprosti od nemačke liderke, koja je jedan od njegovih najjačih saveznika.
Popularnost predsednika Buša u Nemačkoj javnosti je i dalje na niskom nivou, kaže Džon Glen, šef programa za inostranu politiku u «Nemačkom Maršalovom fondu»:
«Prema anketama, Evropljani već imaju svoje mišljenje o predsedniku Bušu. Ali sada primećujemo jednu interesantnu stvar. Kada je reč o Sjedinjenim Državama, njihov imidž se polako poboljšava.»
Stručnjaci za trans-atlanska pitanja kažu da bi se to poboljšanje velikim delom moglo pripisati fascinacijom Evropljana tekućom kampanjom u Sjedinjenim Državama. Jedan od rezultata toga je znatan pad broja demonstranata koji prate ovu prededničku posetu Evropi.
Redžinald Dejl, stručnjak za inostranu politiku u vašingtonskom Centru za strategijske i medjunarodne studije nije iznenadjen:
«Oni su veoma opsednuti time, tako da se može primetiti da u nekim zemljama ljudi kažu da se možda ponešto može i naučiti od Amerike.»
Dejl kaže da bi jedini značajniji protest mogao da se odigra narednih nekoliko dana, tokom posete predsednika Buša Rimu.