Sa više od dve hiljade godina iskustva, kineska tardicionalna medicina još je popularna u modernom Hongkongu. Kupci iz čitavog sveta dolaze u taj grad da bi se snabdeli retkim travama i suvom hranom. Naučnici sada pažljivo proveravaju efikasnost tradicionalnih lekova.
U Hongkongu ima mnogo prodavnica sa policama prepunim suvih biljaka i zrnevlja, koji se koriste kao lekovi ili dodaci u zdravoj ishrani. Lokalne bolnice nude pacijentima i tradicionalne i savremene metode lečenja, a neke od osiguravajućih kompanija pokrivaju troškove i za jednu i za drugu vrstu terapije. Akupunkturista Erik Čou kaže da se tradicionalna kineska medicina zasniva na održavanju ravnoteže između dve sile u organizmu, zvane jin i jang.
”Kinezi veruju da se sve može podeliti na jin i jang. Jin može da bude nešto mračno, a jang nešto svetlo. Neravnoteža između te dve sile dovodi do poremećaja i bolesti.“
Pristalice moderne medicine često ističu da nema naučnih dokaza da je tradicionalna medicina efikasna. Ali u Aziji, mnogi ljudi duboko veruju u akupunkturu, čajeve od gljiva i čorbe od zmija i kornjača. Direktor Instituta za kinesku medicinu, na honkonškom Kineskom univerzitetu, Pi Si Liung, kaže da je tradicionalna medicina sastavni deo života u Aziji, nešto sa čime ljudi žive od rođenja.
”Kineska medicina je vrsta kulture, a sve što je u vezi sa kulturom ne može se izbrisati. U ishrani, na primer, mnoge lekovite biljke se koriste već vekovima.“
Doktor Liung priznaje da za mnoge tradicionalne lekove nije dokazano da su efikasni, ali ističe da su se neki od njih pokazali dobro u kliničkim ispitivanjima.
”Na primer mnogi lekovi protiv malarije izlaze iz upotrebe zbog otpora prema njima. Ali ispitivanjima je ustanovljeno da je ekstrakt jedne kineske biljke, nazvan artemisinin, vrlo efikasan u lečenju nekih oblika malarije.“
Svetska zdravstvena organizacija kaže da je artemisinin, u pravilnoj kombinaciji sa drugim lekovima, pokazao 95-postotnu efikasnost u lečenju nekomplikovane vrste malarije. Drugi testovi pokazali su da neke vrste gljivica uspešno poboljšavaju imuni sistem i leče alergije.
Doktor Liung ističe važnost povezivanja tradicionalne sa modernom medicinom. On navodi primer akupunkture koja se u tradicionalnoj medicini koristi već 5 hiljada godina. Akupunkturista Erik Čou kaže da ta metoda olakšava mnoge telesne tegobe.
”Akupunkturom se lako smanjuje zapaljenje izazvano povredama mekog tkiva. U zapadnoj medicini mnogi lekovi nemaju taj efekat.“
Zbog toga se i na Zapadu akupunktura sve češće koristi za ublažavanje bolova. Profesor Liung dodaje da svet van Azije postepeno prihvata mnoge oblike tradicionalne kineske medicine.
”Popularnost alternativnih metoda lečenja ogromno je porasla u Americi i Evropi u poslednjih 10 godina.“
Ali i tradicionalna medicina nosi u sebi određene rizike. Na primer, kineski lek nazvan aristoločikna kiselina zabranjen je u mnogim zemljama zbog sumnje da izaziva bubrežne bolesti. U Britaniji su takođe zabranjeni mnogi kineski lekovi za koje je ustanovljeno da sadrže potencijalno otrovne supstance. Postoji i zabrinutost zbog ugroženosti određenih životinja, kao što su tigrovi i medvedi, iz čijih organizama sa izdvajaju neke lekovite supstance. Naučnici u Honkongu i drugde uvažavaju te probleme i rade na utvrđivanju koje od tih supstanci su zaista lekovite i bezbedne za upotrebu. U međuvremenu, stručnjaci kao što su doktor Liung i akupunkturista Čou, ističu važnost održavanja organizma u perfektnoj ravnoteži između jina i janga.