Subprimarna hipotekarna kriza dovela je do oštrog pada vrijednosti nekretnina i ugrozila životni standard u gradovima širom Sjedinjenih Država. U drugom delu serijala o toj krizi, novinar Glasa Amerike Džef Svikord istražuje njen uticaj na susedstva u užem delu Klivlenda, u saveznoj državi Ohajo.
Crvene tačke označavaju oduzete kuće u Klivlendu - objašnjava blagajnik okruga Kajahoga, Džim Rokakis kojine krije uznemirenost zbog propadanja subprimarnog hipotekarnog tržišta u tom gradu.
«Kao što vidite, u pojedinim gradskim područjima, samo u jednoj ulici imate 20 do 30 porodica koje su izgubile imovinu».
Rokakis je u proteklih pet godina bio svedok uništavanja celih predgrađa, nakon što je zaplenjeno više od 70 hiljada kuća širom okruga.
«Da sada imate kuću u tom jelu, ne biste mogli da je prodate. Ove zaplene dogodile su se samo od 2000. do 2007. godine», kaže Rokakis.
Sada je na udaru i okružni porez na nekretnine, kojim se plaćaju škole, putevi i druge opštinske usluge. Klivlend, Dejton i Toledo su 2002. usvojili uredbe kojim se zahteva pružanje finansijskih saveta ljudima koji apliciraju za subprimarnu hipoteku. Bankarski sektor je međutim nakon dva meseca ubedio zakonodavce u Ohaju da usvoje zakonsku regulativu kojom se poništavaju te uredbe.
Lokalna aktivistkinja Barbara Anderson imala je priliku da se lično uveri da gubitak imovine može uticati na određeno susedstvo. Nakon što porodica napusti zaplenjenu kuću u Klivlendu, za nekoliko dana, nekad čak i sati, takozvani skupljači starog gvožđa počinju da uklanjaju aluminijumsku fasadu sa kuće, jer je cena starog gvožđa u Kini i Indiji rekordno visoka i sve što je metalno može da se proda na međunarodnom tržištu.
«Ova kuća ne izgleda kao da da ju je neko zvanično napustio. Čini se kao da su njeni vlasnici jednostavno izašli i ostavili sve u kući.»
Sakupljači starog gvožđa provaljuju u kuće, probijaju zidove i vade vodovodne cevi, a sa tavanice vade bakarne električne instalacije i aluminijumsku izolaciju. Odnose i metalne lavaboe i kućne uređaje, koje kasnije prodaju. Zaplenjena kuća u sumornom predgrađu postaje samo prazna, bezvredna ljuštura.
«Istinske žrtve krize su stanovnici susedstva i predgrađa u Klivlendu koji su poštovali pravila, plaćali porez i sačuvali svoju imovinu. I jednog dana pre šest godina, pored njih je osvanula prazna kuća. Nakon mesec dana napuštena je još jedna preko puta, i još jedna niz ulicu. Njihova imovina i cela životna ušteđevina je izgubljena, jer sada ne mogu da prodaju svoju kuću», naglašava Džim Rokakis.
Barbara Anderson i njeni susedi za sada moraju da žive sa posledicama krize. Rokakis predviđa da će proći godine, ako ne i decenije, pre nego što mnoga susedstva u Klivlendu ponovo ožive.
