Izveštavajući ove nedelje u Kongresu o situaciji u Iraku, najviši američki vojnici i civilni funkcioneri u toj zemlji nazvali su dodasašnji napredak krhkim i reversibilnim i založili se za veoma opreznu politiku povlačenja. Dopisnik Glasa Amerike iz Pentagona, Al Pesin, piše o implikacijama izlaganja generala Dejvida Petreusa i ambasadora Rajana Krokera.
Sjedinjene Držav nameravaju da do kraja jula povuku iz Iraka svih 20 hiljada vojnika poslatih prošle godine kao vanredno pojačanje. General Petreus preporučuje da se posle toga proglasi 45-dnevni period konsolidacije, kako bi u septembru mogao da proceni da li bi trebalo nastaviti sa povlačenjem ili ne. Predsedavajući senatskog Odbora za oružane snage, Karl Levin, hteo je da zna koliko dugo će to procenjivanje trajati - mesec-dva ili duže.
”Moglo bi da traje i duže. Ponavljam, kada se budu stekli uslovi moći ćemo da preporučimo dalja smanjenja snaga.“
Analitičarka Mišel Flornoj, iz Centra za novu američku bezbednost, kaže da opreznost generala Petreusa odražava zabrinutost drugih američkih komandanata u Iraku.
”To pokazuje da bi oni bili zadovoljni sa 15 borbenih brigada, ali da ne bi išli ispod tog broja. Mislim da je zahtev za pauzom u povlačenju stigao od nižih nivoa komande, od komandanata divizija, kojima je potreban šestonedeljni period kako bi procenili situaciju.“
U međuvremenu, Irak će se pripremati za pokrajinske izbore u oktobru, dok će u novembru biti održani američki predsednički izbori. Mišel Flornoj kaže da to ne bi bio dobar trenutak za povlačenje jer bi to moglo da dovede do nestabilnosti.
”Mislim da ova administracija verovatno neće ići predaleko u tome i da će to ostaviti novom predsedniku. Niko ne bi želeo nestabilnost ili krizu u Iraku u periodu između izbora i inauguracije novog američkog predsednika.“
Posle povlačenja vanrednog pojačanja, u Iraku će ostati 140 hiljada američkih vojnika. Sve više analitičara predviđa da se posle toga njihov broj neće značajnije smanjivati, što znači da će povlačenje ostati jedna od glavnih tema predizborne kampanje. To takođe znači da Sjedinjene Države neće moći da pošalju pojačanja koalicionim snagama u Avganistanu, iako je predsednik Buš obećao saveznicima u NATOu da će to iduće godine učiniti njegov naslednik. Nasuprot rezultatima nekih anketa, analitičar Brajan Darling, iz konzervativne Fondacije Heritidž, kaže kako je uveren da će Amerikanci nastaviti da podržavaju veliko američko vojno prisustvo u Iraku.
”Sjedinjene Države mogu da zadržavaju 140 hiljada vojnika u Iraku sve dok bude napretka. Mislim da će Amerikanci prihvatiti to kako bi se omogućilo da politički napredak pokaže rezultate.“
Darling napominje da je izlaganje ambasadora Rajana Krokera pokazalo da politički napredak postoji, mada se odvija sporo. Analitičari međutim kažu da dugoročnu stabilnost u Iraku može da osigura samo čvrst dogovor među političkim frakcijama u Iraku. General Petreus je to slikovito opisao.
”Nismo napravili zaokret. Svetlo na kraju tunela još se ne vidi. Boca sa šampanjcem gurnuta je u dno frižidera. Istinski napredak postoji, ali je krhak i reversibilan.“
General Petreus bi želeo da trupe ostanu u Iraku još najmanje do kraja godine, kako bi ostvareni napredak ojačao i kako bi se osiguralo da se situacija neće opet pretvoriti u haos. Po svemu sudeći, boca sa šampanjcem moraće da sačeka novog američkog predsednika.