Američki državni sekretar Kondoliza Rajs i sekretar za odbranu Robert Gejts razgovarali su u Moskvi sa ruskim kolegama, nastojeći da ih uvere da Rusiji ne preti nikakva opasnost od američkog raketnog štita, koji SAD nameravaju da izgrade u Centralnoj Evropi.
Razgovorima je prisustvovao i pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Danijel Frid. Saradnica Ruskog servisa Glasa Amerike, Ina Dubinska, upitala je Danijela Frida da li se na razgovorima pojavila mogućnost da SAD i Rusija zajednički izgrade takav sistem?
Frid: Rusi još uvek imaju, kako kažu, principijelne primedbe na stacioniranje američkih raketa presretača u Poljskoj i jedne radarske instalacije u Češkoj republici. Ali bilo je očigledno da su bili impresionirani i da su uzeli za ozbiljno široku transparentnost i mere za izgradnju poverenja koje smo im ponudili kako bismo raspršili njihove zabrinutosti da bi te instalacije mogle da se upotrebe protiv Rusije. Pošto nikada nismo imali takvu nameru, rado smo im izneli vrlo specifična uverenja u tom smislu. Kako ste mogli da vidite u ruskoj štampi, priznali su da smo im dali vrlo interesantnu ponudu.
Glas Amerike: Iz čega se sastojala ta ponuda?
Frid: Ponudili smo im dve stvari. Kao prvo da sarađujemo sa Rusijom i NATOom na zajedničkom sistemu - nekoj vrsti zajedničke arhitekture raketne odbrane - a kao drugo ponudili smo im neke vrlo detaljne, specifične predloge o transparentnosti u merama za izgradnju poverenja, kako bi mogli da budu sigurni da ova raketna odbrana nije uperena protiv njih.
Glas Amerike: Prvi put u 60-godišnjoj istoriji NATOa Rusija će prisustvovati samitu, koji se idućeg meseca održava u Bukureštu. Zašto je predsednik Putin pozvan na taj skup?
Frid: Mi u NATO imamo odnos sa Rusijom koji je počeo devedesetih godina i pojačao se na samitu NATO i Rusije. Postoji potencijal za saradnju koji na žalost nije ostvaren. Ali mi u NATO i Sjedinjenim Državama imamo želju da sarađujemo sa Rusijom. Imamo zajedničke interese, smatramo da bismo i jedni i drugi imali koristi od toga, bez obzira da li je reč o suzbijanju terorizma, podršci stabilizaciji Avganistana ili saradnji u operacijama čuvanja mira. Ima mnogo toga i mi bismo želeli da krenemo napred sa tim. Ako Predsednik Putin želi da dođe na samit i pruži podsticaj takvoj saradnji, i možda saradnji u oblasti raketne odbrane, ne vidim nikakav problem u tome.
Glas Amerike: Da li u NATO postoji konsenzus o tome kako bi alijansa trebalo da funkcioniše narednih meseci i godina?
Frid: NATO čini mnogo - to je jedan vrlo aktivan savez. Tokom Hladnog rata NATO nije činio toliko, osim što je postojao. Ali sada NATO obavlja zadatke u Avganistanu i nastoji da sačuva mir na Kosovu, gde na žalost radikalni elementi u srpskoj zajednici podstiču na nasilje otkada je proglašena nezavisnost. Dakle, NATO je alijansa u akciji, koja radi ono što treba da radi i pomaže svetu da se uhvati u koštac sa nekim vrlo teškim problemima.