Evropa se, na danas završenom samitu, bavila uglavnom, samom sobom - ekonomskim parametrima i predvidjanjima, podrškom većem zapošljavanju, istraživanju i razvoju, a posebno mesto na skupu evropskih lidera imale su klimatske promene i evropski odgovor na njih. A on je, od odlučno čvrstog , kakav je predlagala Evropska komisija, postao odlučno selektivan, jer su se umešali interesi nekih od najvećih članica, koje su dom nekima od najvećih zagadjivača.
Ono što je zamišljeno kao snažna iskorak napred kada je reč o evropskom odgovoru na alarmantno zagadjenje i klimatske promene koje su njegova direktna posledica, pretvorilo se u zaključima danas završenog sastanka lidere evropskih članica u "pozitivan kompromis"- Unija će intenzivno raditi na šsto uspešnijim merma smanjenja emisije štetnih gasova- do marta naredne godine bi se trebali doneti i zakoni koji će podržati cilj smanjenja emisije štetnih gasova za 20 posto u odnosu na 1990. godinu, ali, istovremeno, poručuje se najvećim potrošačima energije i zagadjivačima okoline- ništa ne brinite, za vas će biti posebni uslovi.
Ovakav stav je došao pod pritiskom Nemačke i Francuske, država u kojima rade neke od najvećih i najprljavijih industrija Evrope, i nije posledica samo patriotizma, već i straha Berlina i Pariza da bi oštre evropske mere mogle naterati te industrije da svoje pogone izmeste van EU, gde još uvek nema oštrih i skupih evropskih mera i gde je radna snaga, nezaštićena moćnim sindikatima, znatno jeftinija.
Ipak, čisto evropski, lideri članica Unije su našli kompromis, koji pominje i upotrebu novih , čistih izvora energije i bistirje gleda u budućnost i koji i dalje, u odnosu na medjunarodnu svest o tragičnim posledicama zagadjenja, ostavlja Evropu na liderskoj poziciji borbe za životnu sredinu, a protiv neželjenih i pogubnih klimatskih promena. Predsedavajući EU, slovenački premijer, Janez Janša:
"Odlučni smo da zaključimo paket mera o ovome do kraja ove godine, a to jeste veliki korak napred. Na taj način Evropa zadržava svoju vodeću ulogu u svetu kada je reč o borbi protiv klimatskih promena. A takva evropska uloga je uslov za uspešan globalni sporazum o ovom pitanju".
I sam visoki predstavnik EU, Havijer Solana je za lidere EU sačinio dokumenat gde upozorava kako će, iz ugla bezbednosti, klimatske promene imati ozbiljne neželjene efekte - jedna od opasnih i mogućih situacija je da reke izbeglica sa područja Bliskog Istoka i Afrike, gde će klimatske promene dovesti do manjka poljoprivrednog zemljišta i vode, krenuti put Evrope. U svakom slučaju, Evropljani su sve svesniji da ekonomija i funkcionisanje društva, kakvo sada poznajemo, ima svoije granice- kako će svet izgledati iza njih i da li će ga uopšte biti, pitanje je koje se i ovakvim okupljanjima , nastoji preduprediti.