Preduzetnici, nevladine organizacije i vlade raznih zemalja ubrzano rade na iznalaženju, kako to eksperti nazivaju, prve održive ekonomije. Ulaganje u tzv. «zeleni» biznis, usled sve veće zabrinutosti oko životne sredine, je glavna tema ovogodišnje studije pod nazivom «Stanje sveta u 2008.» koju je sproveo Institut za praćenje svetskih trendova iz Vašingtona.
Zagađenje prirodne sredine preti ekonomijama svih vrsta i veličina. Zbog toga će, prema rečima predsednika Instituta za praćenje svetskih trendova, Kristofera Flavina, poslovni lideri na svim nivoima – od ministara do privatnih preduzetnika – morati da se prilagode i da uvedu neke fundamentalne promene.
«To važi na lokalnom nivou, kao npr. što problemi ribarske industrije ili nedostatak vode mogu loše da utiču na ekonomiju. Međutim, važi i na globalnom nivou, jer svetska ekonomija počinje da eksploatiše sisteme prirodnih resursa od kojih zavisi.»
Istraživanje je pokazalo da isti problemi sa životnom sredinom koji predstavljaju rizik za ekonomiju, služe i kao inspiracija za nova poslovna ulaganja. Tako se navodi da je oko 52 milijarde dolara koliko je 2006. investirano u tehnologiju za proizvodnju čiste energije, za 33 odsto više nego prethodne, 2005. godine. Na osnovu preliminarnih podataka, taj broj je 2007. skočio na 66 milijardi. Flavin kaže da su najznačajnije investicije došle od malih, početničkih kompanija koje su spremne da preuzmu rizik i implementiraju široki asortiman čiste tehnologije.
«Sa 86.6 milijardi u 2006. to je sada treća po veličini kategorija, posle informativne tehnologije i farmaceutske industrije za ulaganje kapitala.»
Primećene su i velike promene u stavovima preko 20 velikih američkih kompanija, koje su ujedno i najveći zagađivači. Naime, oni su od Kongresa zatražili donišenje propisa u domenu emisije štetnih gasova.
Predsednik Instituta smatra da globalni ekonomski kolaps može da se spreči jedino ukoliko vlade raznih zemalja i privatnici prestanu da ulažu u naftu, gas i ugalj. Nemačka i Japan su, kako se navodi u izveštaju, tokom protekle decenije usvojile propise kojima se podstiče na korišćenje solarne energije. Obe zemlje danas dominiraju tom industrijom koja se razvija brže od bilo koje druge i zarađuje 10 milijardi dolara godišnje. S druge strane, Kina će uskoro postati veći zagađivač vazduha i od SAD koje su za sada na prvom mestu. I dok kineske vlasti agresivno rade na uspostavljanju tehnologija za proizvodnju čiste energije, u isto vreme prave planove za izgradnju 500 novih elektrana koje će raditi na ugalj. Flavin dovodi u pitanje mogućnost Kine da napravi brzu tranziciju i obustavi izgradnju takvih elektrana.
«Mislim da postoji šansa, ali jedino ukoliko SAD i Evropa dodatno podrže Kinu u nastojanjima da koristi čistu energiju.»
Flavin na kraju zaključuje da će biti potrebno mnogo promena u ekonomiji koja je vezana za ekologiju i održivi razvoj, ali i dodaje da će novi način poslovanja omogućiti zemljama da u isto vreme nastave sa razvojem svoje ekonomije i sačuvaju planetu Zemlju.