Februar je Nacionalni mesec istorije crnaca u Sjedinjenim Državama – godišnja manifestacija posvećena pozitivnim dostignućima Amerikanaca afričkog porekla. Jedna putujuća izložba ovih dana osvetljava ulogu koju su Afroamerikanci imali u izgradnji Kapitola u prestonici Vašingtonu.
Američki Kapitol je jedno od najprepoznatljivjih obeležja u zemlji. Sa svojom impozantnom belom kupolom, zgrada služi kao međunrodni simbol američke predstavničke demokratije. Ali sve donedavno, malo se znalo o ljudima koji su gradili ovu masivnu građevinu. Međutim, izložba pod naslovom «Iz senke slobode», sada otkriva da su najveći deo Kapitola sagradili crni robovi od kraja 18. veka do 1863. Felisja Bel, iz Kapitolskog istorijskog društva, kustoskinja izložbe, kaže da je u tom razdoblju veliki broj robova korišćen u izgradnji brojnih državnih zgrada širom Sjedinjenih Država.
«Činjenica da su oni bili umešni i da su bili angažovani u izgradnji drugih važnih objekata i pre Kapitola, pokazuje nam da su robovi imali važan dorinos u ranoj etapi uspostavljanja Sjedinjenih Država i ovakvih urbanih centara», kaže ona.
Na izložbi su predstavljene i metode regrutovanja robova za izgradnju Kapitola. Stari dokumenti pokazuju da su predradnici koristili takozvano najmljenje, što znači da su beli robovlasnici bili plaćani da dopuste svojim robovima da privremeno budu korišćeni kao radnici. Sami robovi su dobijali novac jedino za rad noću, nedeljom i na praznike.
«Dokumenti pokazuju da su robovlasnici tražili novac za radnike koje su iznajmljivali. Nekad je to bio jedan radnik, a nekad nekoliko. Uobičajena nadnica za robove je bila pet dolara mesečno, što je u to vreme bilo sasvim pristojno», kaže Felisja Bel.
Afroamerički robovi su zajedno sa belim radnicima tesali drvo, dovlačili kamen i radili druge vrste građevinskih poslova. Ironično, čak je i čuvenu Statuu slobode visoku šest metara, postavljenu na vrh kupole Kapitola u vreme Građanskog rata, izlio u bronzi rob Filip Rid. Felisja Bel kaže da najbolje svedočanstvo o uslovima rada predstavljaju zapisi jednog poljskog putopisca koji je obišao gradilište.
«On piše da su beli radnici najvećim delom dana pijančili, a da su posao obavljali robovi i da se zaprepastio kada je saznao da uopšte nisu bili plaćani, nego da su novac dobijali njihovi vlasnici koji su ih iznajmljivali», kaže ona.
Putujuća izložba je gostovala u mnogim školama širom zemlje. Na Hauardovom univerzitetu u Vašingtonu, studenti poput Nion Kroford su fascinirani istorijom Kapitola i ulogom koju su crnci imali u izgradnji ovog istorijskog zdanja.
«Zaista je velika stvar kada se obelodane ovakvi podaci da bi što veći broj ljudi mogao da nauči nešto o tome. Definitivno sam na izložbi mnogo naučila o tome ko je i kako učestvovao u izgradnji. U stvari, nikada i ne saznamo o tim doprinosima u prošlosti», kaže ova studentkinja.
Felisja Bel kaže da istoriju Kapitola ne bi trebalo ulepšavati zbog bolnih sećanja na ropstvo. Ona zaključuje da je izložba značajna jer pomaže ljudima da shvate važnu ulogu Afroamerikanaca – ne samo u građenju Kapitola, nego u izgradnji nacije.