Na decembarskom samitu Ujedinjenih Nacija na Baliju, Sjedinjene Države prvo su odbacile, a zatim prihvatile kompromis koji omogućava pregovore o klimatskim promenama tokom naredne dve godine.
U svom govoru o stanju Unije, predsednik Buš je pozvao Kongrs da radi na predlogu za poboljšanje američke ekonomije. Grupe za zaštitu prirodne sredine vrše pritisak na Kongres da u taj paket uključi i produženje poreskih olakšica na obnovljiva goriva, koje su bile izbačene iz budžeta za energiju 2007. A taj potsticaj doprineo je prilivu više milijardi dolara u američku ekonomiju od kako je 2005. uveden, tvrdi Ani Aurilio, direktorka vašingtonske kancelarije orgnaizacije Envajornment Amerika.
«U vremenu recesije, poslednje što bi Kongres trebalo da uradi je da ne produži poreske olakšice koje će sačuvati ljudima posao i nastaviti da stvara radna mesta u sektoru čiste energije, jer kako nam je rečeno više od 75 hiljada ljudi moglo bi da bude oostane bez posla ukoliko te olakšice ne budu produžene na vreme».
Iako nije spomenuo poreske olakšice u svom govoru, predsednik Buš je predložio druge mere koje se tiču očuvanja prirodne sredine. Među njima: stvaranje međunarodnog fonda za raspoređivanje izvora čiste energije zemljama u razvoju, razvoj tehnologija za prečišćavanje u termoelektranama, ulaganje u ekonomična vozila i završetak globalnog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena.
Rasprava o novom sporazumu započela je na Baliju u Indoneziji krajem prošle godine. Helen Hous je boravila tamo kao predstavnik Ekselona, jedne od najvećih energetskih kompanija u Sjedinjenim Državama. Ekselon je član američkog Partnerstva za klimatsku akciju, poslovnog udruženja koje poziva Kongres da što pre usvoji zakon o klimi.
«Razlog zbog kojeg smo se priključili tom udruženju jeste uverenje da je neophodan obavezni zakon, na naučnoj osnovi i u skladu sa potrebom da se američka ekonomija transformiše u ekonomiju sa niskim nivoom ugljen-dioksida. Nadam se da ćemo u tome biti uspešni».
Alden Mejer je politički analitičar Unije zabrinutih naučnika. On kaže da zakon koji poziva na ograničavanje emisije ugljen-dioksida i smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 70 odsto do 2050. godine, ima najveću podršku među aktivistima za zaštitu prirodne sredine.
«Svi zajedno vršimo pritisak da se taj zakon ojača, kako u smislu kratkoročnih, tako i u smislu dugoročnih ciljeva».
Uspeh ovog ili bilo kog drugog zakona zavisi umnogome - od politike. Sagorevanje uglja je odgovorno 20 odsto emisije ugljen-dioksida u SAD. Pa opet, čak 50 odsto električne energije u zemlji dobija se od uglja. Predsednik Svetskog instituta za prirodne resurse Džonatan Leš kaže da zakonodavci moraju da oblikuju zakon tako da bude prihvatljiv za države u kojima se proizvodi ugalj.
«Politički problem u Senatu je da vam je potrebno 60 glasova da se zakon usvoji, a veoma je teško dobiti ih bez i jednog glasa senatora iz država, koje potpuno zavise od uglja. Zato će pregovori oko zakona morati da na neki način uvere te države da u celom procesu smanjenja emisije štetnih gasova one neće biti potpuni gubitnici».
I dok Kongres nastavlja raspravu o tome kako to sprovesti, regionalne koalicije za smanjenje emisije gasova su veoma vredne. Leš kaže da Kongres mora da bude potstaknut na akciju, jednostavno zato što svaka koalicija, koje zajedno predstavljaju 21 državu, imaju različitu zakonsku regulativu. Bez obzira na to da li će smernice za smanjenje emisije štetnih gasova postati zakon u 2008, pitanje globalnog zagrevanja i dalje će biti deo nacionalne debate, kako se narednih meseci zahuktavaju kampanje za izbor predsednika i članova Kongresa.