Mihail Saakašvili je nedavno položio zakletvu na drugi mandat na položaju predsednika Gruzije. Jedno od vodećih pitanja sa kojima je suočena njegova administracija je kako popraviti odnose izmedju Gruzije i Rusije?
Mihail Saakašvili je izabran za predsednika Gruzije 5. januara, pošto je na izborima svojio 53 odsto glasova. To je znatno manje od 96 odsto glasova koliko je osvojio na predsedničkim izborima pre četiri godine. U to vreme, on je došao na vlast zahvaljujući narodnom pokretu poznatom kao «Ružičasta revolucija», koji je dotadašnjeg predsednika Eduarda Ševarnadzea primorao da podnese ostavku. Mnogi analitičari, uključujući Olgu Oliker iz Korporacije Rend kažu da su Gruzijci razočarani obećanjima koje su pružili lideri «Ružičaste revolucije».
«Moralo je doći do razočarenja pošto je postojala takva nada na početku. Na vlast dolazi sjajno novo rukovodstvo i zauzima mesto starog rukovodstva koje je u velikoj meri predstavljalo stari režim, ljude koji su bili na vlasti u doba Sovjetskog saveza – jer je Eduard Ševarnadze bio poslednji sovjetski ministar inostranih poslova. Njegov odlazak sa vlasti i dolazak Mihaila Saakašvilija sa mladom sposobnom ekipom obrazovanom na zapadu svakako je izgledalo kao talas budućnosti.»
Medjutim, Oliker i drugi kažu da je Saakašvili započeo autoritarni tip uprave – ograničavanjem slobode štampe, ukidanjem aktivnosti opozicije i uvećanjem predsedničkih ovlašćenja. Mnogi analitičari kažu da su te ni malo demokratske mere dovele do razočarenja u Saakašvilijevu administraciju. Nezadovoljstvo javnosti prenelo se na ulice prošlog novembra kada su desetine hiljada demonstranata u Gruzijskom glavnom gradu Tbilisiju, pozvale predsednika da podnese ostavku. Policija je koristila suzavac, vodene topove, palice i gumene metke kako bi rasturila demonstrante. Mnogi analitičari kažu da je to bio loš period u Saakašvilijevoj vlasti. Demonstranti su primorali Saakašvilija da zakaže prevremene predsedničke izbore. Medjunarodni posmatrači su opisali januarske izbore kao pravedne i slobodne uprkos izvesnim nepravilnostima. Opozicione grupe još uvek dovode u pitanje te izbore. I dok Saakašvili počinje drugi mandat analitičari kažu da će zadržati veliki deo prakse koju je započeo tokom prvih godina na položaju. Ronald Suni sa Univerziteta u Čikagu kaže da će na planu inostrane politike gruzijski presednik nastaviti da udaljava državu od Rusije i približava je NATO-u.
«Nema sumnje da su gruzijski intelektualci i vlada veoma zainteresovani da budu deo Zapada - Evrope. To je za njih izlaz iz izolacije i način za učvršćenje bezbednosti prema Rusiji, koja je za njih i dalje preteća sila.»
Orijentacija Gruzije ka Zapadu povećala je zategnutost izmedju Tbilisija i Moskve. To je veoma sporno pitanje izmedju Saakašvilija i ruskog predsednika Vladimira Putina. Još jedna velika sporna tačka izmedju Gruzije i Rusije je pitanje separatističkih oblasti - Abhazije i Južne Osetije, koje se graniče sa Rusijom. Mnogi analitičari smatraju da je rešavanje tog pitanja glavni izazov u novom mandatu predsednika Saakašvilija i dodaje da će ljudi meriti njegov uspeh sposobnošću da ponovo uspostavi «teritorijalni inegritet» Gruzije utvrdjivanjem statusa tih oblasti unutar zemlje. Ronald Suni sa Čikaškog univerziteta kaže da te dve separatističke regije predstavljaju vodeći problem za Saakašvilija
«Sada kada je oslabljen demonstracijama, padom popularnostri i nesposobnošću da reši te probleme frontalnim napadom na Rusiju, Saakašvili nije neko sa kim, na primer, lider Abhazije, Sergej Bagaš oseća da treba da razgovara. Stoga bih rekao da ta pitanja nisu u prvom planu. Možda predsednik počinje da shvata da bi u cilju rešavanja pitanja Abhazije i Južne Osetije morao ozbiljno da pregovara sa Rusijom.»
Mnogi analitičari smatraju da bi moglo da dodje do smanjenja zategnutosti u odnosima Tbilisija i Moskve. U svom inauguralnom govoru Saakašvili je rekao da Gruzija pruža ruku prijateljstva Rusiji. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, koji je prisustvovao ceremoniji, rekao je da njegovo prisustvo potvrdjuje nameru Rusije da normalizuje odnose sa Gruzijom. Rusija je odlučila da suspenduje izvoz gruzijskih vina i mineralne vode 2006. godine iz zdravstvenih razloga - što je potez koji je, kako Tbilisi navodi politički motivisan. Analitičari navode da je rešavanje tog pitanja relativno lako u poredjenju sa očigledno nerešivim problemima Abhazije i Južne Osetije. Mnogi stručnjaci smatraju da bi za ublažavanje zategnutosti u odnosima Tbilisija i Moskve obe strane morale da naprave kompromise i ističu da bi se to moglo desiti i tokom druge Saakašvilijeve administracije, a posebno posle izbora novog ruskog predsednika početkom marta.