Do sledećeg izveštaja glavnog komandanta koalicionih oružanih snaga u Iraku ostalo je još više od dva meseca. Ali već se javljaju nagađanja o tome kakve bi mogle da budu njegove preporuke i šta bi trebalo da preporuči.
Pojačanje od 30 hiljada vojnika, poslato pre godinu dana u Irak, već se postepeno smanjuje. Nekoliko hiljada je povučeno u decembr, a ostatak pojačanja trebalo bi da se povuče do jula. Smatra se da je za poboljšanje bezbednosti u Iraku najzaslužniji komandant koalicionih snaga general Dejvid Petreus. Od njegovog sledećeg izveštaja, koji se očekuje u aprilu, zavisiće da li će predsednik Buš narediti nova povlačenja i koliko brzo će ona biti sprovedena. U izjavi za CNN general Petreus je rekao da će biti potreban, kako se izrazio, ”period procenjivanja“ kada se povuku pojačanja poslata pre godinu dana, odnosno četvrtina od ukupnog broja američkih vojnika u Iraku. Nekoliko dana kasnije, sekretar za štampu u Pentagonu, Džef Morel, pokušao je da umanji značaj te generalove izjave.
”Ne znam za to da će general zatražiti pauzu kada bude došao u aprilu ili kada pre toga bude razgovarao sa predsednikom. Prerano je procenjivati šta bi on mogao da traži. Možda će zatražiti pauzu, ali nije mi poznato da je to pravac u kome se stvari kreću.“
Ali u jednom izveštaju iz Bagdada, objavljenom u Njujork tajmsu, navode se izjave nekoliko neimenovanih oficira koji su rekli da bi želeli pauzu u povlačenju pošto se pojačanja povuku. Sekretar za odbranu, Robert Gejts, rekao je da će u aprilu predsedniku Bušu biti poslate tri serije predloga - jedna od generala Petreusa, druga od komandanta američkih snaga na Bliskom istoku i u centralnoj Aziji, admirala Vilijama Falona, i treća od Združenog generalštaba američkih oružanih snaga. Sekretar Gejts je rekao da su se tokom prethodne procene, u septembru, tri serije predloga podudarale. Ovoga puta, s obzirom na poboljšanu bezbednost u Iraku, tešku situaciju u Avganistanu i opterećenja koja trpe oružane snage, moglo bi da dođe do obnavljanja pritiska za smanjenje broja vojnika u Iraku što je pre moguće.
Neki analitičari i mnogi aktivni oficiri upozoravaju da bi prebrzo povlačenje moglo da izazove pogoršanje bezbednosti. Analitičar Stiven Bidl, iz Saveta za spoljnopolitičke odnose i kritičar rata u Iraku kaže da su pojačanja i primena nove strategije protiv pobunjenika bili uspešni, ali da bi trebalo postupati oprezno.
”Možda smo u periodu koji će istoričari kroz 10 ili 20 godina nazivati ključnim za promenu situacije. Ako je tako, rekao bih da nam ta promena neće dozvoliti da povučemo vojnike u tolikom broju koliko mnogi priželjkuju.“
Bidl kaže da će, čak ako američki vojnici preuzmu ulogu veoma budnih posmatrača situacije i samo pružaju podršku iračkim vojnicima, za to ipak biti potreban veliki broj vojnika - između 80 i 100 hiljada.
Kada vanredna pojačanja budu povučena u Iraku će ostati 130 do 140 hiljada američkih vojnika. Demokrate u Kongresu i demokratski predsednički kandidati želeli bi da ih sve povuku iduće godine, ali analitičar Bidl kaže da bi to gledište moglo da se promeni i da bi javnost prihvatila tu promenu ako situacija u Iraku nastavi da se poboljšava.
”Ako broj žrtava nastavi da pada, imaćemo političku volju za ostanak naših snaga u inostranstvu na duži period. Tako je bilo tokom čitavog Hladnog rata. Ako to angažovanje počne da se posmatra kao mirovna misija za utvrđivanje postignutog uspeha, za razliku od nerešivog haosa kome se ne vidi kraj, onda će se politika promeniti.“
Drugi važan faktor biće napredak političkog procesa u Iraku. Irački parlament mesecima kasni sa donošenjem zakona koji bi trebalo da podstaknu pomirenje i doprinesu smanjenju nasilja. Progres na tom planu uticaće, kako na vojnu procenu u aprilu, tako i na političke debate i kampanju za predsedničke izbore.