Posle primarnih izbora u Floridi, broj američkih predsedničkih aspiranata je smanjen. Da li su formulisani i kakvi bi mogli da budu stavovi predsedničkih kandidata prema Srbiji, posebno Kosovu? Kolega Branko Mikašinović je to upitao političkog analitičara u vašingtonskom Centru Vudro Vilson, Rosa Džonsona.
Džonson: Američka politička scena se znatno promenila posle primarnih izbora u Floridi. Vodeći republikanski kandidati su sada Džon Mekejn i Mit Romni, a na demokratskoj strani Hilari Klinton i Barak Obama. Predsednički izbori će se održati tek u novembru, a pitanje odnosa Sjedinjenih Država i Srbije i Kosovo nije neko od glavnih u ovoj kampanji; drugim rečima, prioritet više nemaju spoljnopolitička pitanja, nego ekonomija. Medjutim, svaki od ovih kandidata će hteti da zadrži vrlo jako prisustvo Sjedinjenih Država u Evropi i smatra Srbiju važnom evropskom zemljom, sa kojom će nastojati da ima što bolje odnose - političke, ekonomske i vojne. Očekujem da će kosovsko pitanje biti rešeno mnogo pre novembra, a ostaje da se vidi da li bi tokom vremena ono moglo da postane tema predsedničkih debata, ali će pitanje budućih odnosa sa Srbijom ostati veoma aktuelno.
Glas Amerike: Uzimajući u obzir snažnu rusku podršku Srbiji u pogledu Kosova, da li bi Sjedinjene Države i Evropska unija mogle da preispitaju svoj stav prema tom pitanju?
Džonson: Odgovor je odrečan. Rusija je danas zainteresovana i politički i ekonomski za Srbiju i to je razumljivo. Dobri ekonomski odnosi su korisni za obe zemlje, posebno u kontekstu najnovijeg energetskog sporazuma. Medjutim, politički, Srbija ne bi trebalo da gaji iluzije. Tri super sile su Sjedinjene Države, Evropska unija i Kina, a Rusija ne pripada tom klubu. Veličina ruske ekonomije je približna francuskoj i Rusija gubi 500.000 stanovnika godišnje zbog malog priraštaja, a sve to je ne kvalifikuje kao super silu. Rusija se, najavljujući veto na Ahtisarijev plan u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, sama isključila iz tog procesa, jer nije dala nikakav konstruktivan ili nov predlog, a i povukla je svoj kontingent sa Kosova 2003. Smatram da će kosovsko pitanje rešiti Evropska unija i Sjedinjene Države i to vrlo brzo. Mislim da će Kosovo proglasiti nezavisnost ili u februaru ili u martu.
Glas Amerike: Šta očekujete posle mogućeg proglašenja nezavisnosti Kosova?
Džonson: Nezavisno Kosovo će biti pod evropskim i medjunarodnim nadzorom, uz prisustvo policijskih snaga i KFOR-a, zaštitu srpske manjine i svetilišta, ali i specijalni status za područje severno od Ibra, koje je de facto deo Srbije. Sve zemlje, medjutim, neće priznati nezavisnost Kosova, svakako ne Srbija i Rusija, a možda i neke evropske i druge zemlje. To neće biti neuobičajeno. Sve novostvorene zemlje nisu odmah i unvierzalno priznate. Setite se Argentine, koja Foklandska ostrva još smatra integralnim delom svoje teritorije, ali uprkos tome održava dobre odnose sa Britanijom, koja de facto upravlja tom teritorijom. Medjutim, hteo bih da kažem da promena statusa Kosova neće biti smrtna presuda Srbiji, koja je, po meni, izgubila Kosovo posle intervencije NATO-a, a ono što se događalo posle toga više nije pitanje pravde ili nepravde, nego političke realnosti.