Vašingtonska Šekspirova pozorišna družina, postavila je na scenu dramu Tamerlan, Šekspirovog savremenika Kristofera Marloua. To je priča o usponu glavnog lika do vrhunca moći, a zatim o njegovom sunovratu u ludilo. Iako je drama nastala krajem 16. veka, njene teme - pohlepa, strast i potkupljivost - aktuelne su i danas.
Šekspirova pozorišna družia otvorila je sezonu u novom pozorištu tročasovnom dramom Kristofera Marloua, Tamerlan.
Taj komad iz 16. veka ovlaš je zasnovan na istinitom liku centralnoazijskog osvajača Timura hromog, koji je vladao u 14. veku. Nekima je bilo čudno da je Šekspirova družina postavila ovaj komad jer su Marlou i Šekspir bili ogorčeni rivali. Ali umetnički direktor grupe, Majkl Kan, kaže da je izbor bio pravi zbog uticaja tog komada na pisce Elizabetanskog doba, pa i samog Šekspira.
”Videti tu ličnost. Čuti o svim tim različitim svetovima na sceni, njihov slikoviti rečnik koji prosto izbija iz svih likova... Efekat koji je imao na Šekspira mora da je bio ogroman, kao i na sve druge Londonce.“
Pre Tamerlana, drame toga doba bile su pretežno moraliteti, sa labavom pričom i nezgrapnim rečnikom. Marlou je sve to promenio, stvorivši likove snažnije od prirodnih, nezaboravne akcione scene i poetski dijalog.
”Mislim da je Tamerlan ostavio dubok utisak, kao, na primer, prvi veliki mjuzikl, prvi veliki film ili nešto drugo, što je promenilo odnos ljudi prema nekom obliku umetnosti.“
Glavni lik, Tamerlan, je skitski čobanin sa grandioznom idejom da porazi persijskog kralja, Miketa. U tome uspeva i nastavlja sa osvajanjima, postepeno postajući sve okrutniji prema poraženima.
Ova scena događa se po njegovom osvajanju Turske, čiju kraljicu baca u okove, a kralja koristi kao nogostup. Ubrzo kontroliše centralnu Aziju i delove Afrike. Ali njegova želja za vlašću je nezajažljiva.
Saradnik Šekspirove pozorišne družine, Akiva Foks, kaže da priča o Tamerlanu odslikava uspon Kristofera Marloua od sina siromašnog obućara do jednog od najvećih i najslavnijih dramskih pisaca svog vremena.
”Tamerlan je, kao i Marlou, lik niskog porekla koji se snažnom ambicijom uzdiže vrlo visoko. Marlou je to veoma dobro znao.“
Za Marloua kažu da je voleo da se ruga plemićima, što se takođe događa u priči o Tamerlanu, posebno u odnosu na kraljicu Elizabetu koja je tada vladala Engleskom.
”Elizabeta je na prestolu bila u opasnoj situaciji jer su neprestano pokušavali da je svrgnu. Kada jedan lik na sceni kaže: ”pobediću sve nasledne kraljeve sveta, njihov rang mi ne znači ništa“ - to je bila prilično radikalna izjava za ono vreme.“
Majkl Kan kaže da taj elemenat čini Tamerlana idealnim komadom za prikazivanje u političkom centru kao što je Vašington.
”Baviti se pozorištem u Vašingtonu je zabavno zbog političkih konotacija u njima, zbog dubljih značenja koja odzvanjaju u publici. Na predstave dolaze kongresmeni, senatori, sudije, a ponekad čak i predsednik Sjedinjenih Država.“
A u komadu Tamerlan, ljubitelji pozorišta mogu da nađu teme za razmišljanje na svim nivoima.