Vašington će, izvesno priznati nezavisnost Kosova, ali bi u slučaju da neke članice EU ne budu sledile primer SAD, moglo da dođe do izvesne konfuzije na Balkanu. To u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem rekao stručnjak za medjunarodnu politiku Karnegijevog saveta i bivši britanski diplomata, Džonatan Klark.
KLARK: Ako Kosovo proglasi nezavisnost ovog ili idućeg meseca, Vašington će svakako priznati taj akt. SAD se nadaju da će mnoge članice Evorpske unije postupiti isto, posebno one uticajnije kao što su Nemačka, Velika Britanija i Francuska. Medjutim, daleko je manje izvesno da će neke druge zemlje priznati nezavisnsot Kosova, kao što su Grčka, Kipar, Rumunija i Španija. To će proizvesti neizvesnu situaciju, pošto ćete imati zemlju koja će biti teoretski suverena, a ustvari priznata od samo izvesnog broja zemalja. Time će se stvoriti konfuzija na Balkanu, što Vašington svakako ne želi. Bojim se da medjunarodna zajednica u ovom slučaju postupa ishitreno.
GLAS AMERIKE: Kakve bi mogle da budu regionalne i šire, globalne svetske implikacije nezavisnosti Kosova?
KLARK: Situacija u kojoj Kosovo postane nezavisno bez potpune podrške medjunarodne zajednice nije najsrećnija. Istočni Timor je, na primer, dobio nezavcisnost nakon dugog procesa, uz punu podršku celog sveta, što neće biti slučaj sa Kosovom. čiji bi suverenitet mogao da bude daleko manje prihvatljiv za susedne zemlje, zbog potencijalne regionalne nestabilnosti, u Makedoniji ili u Bosni, primera radi. Nezavisnost Kosova bi mogla da se odrazi i na samu Srbiju i njen dalji politički razvoj, moglo bi da bude napetosti i na samom Kosovu, a moguć je konflikt. Dakle, problem pred medjunarodnom zajednicom je kako da se reše dva suštinska pitanja -pitnaje suvertniteta s jedne strane, i prava na samoopredeljenje sa druge. Kršenje jednog ili oba koncepta bi moglo da ima dalekosežne posledice. Uzmite, recimo Afriku, gde su granice današnjih suverenih država ustanovljene u kolonijalno vreme, tako da imate brojne etničke zajednice rasejane u raznim državama. Ako bi svaka od nih zatražila pravo na samoopredeljenje, procesu dezintegracija ne bi bilo kraja. Stoga je Afrička unija zauzela stav da promene granica nisu prihvatljive, ali su moguće ako se zainteresovane strane dobrovoljno saglase. Medjutim, u slučaju Kosova, SAD i Evropska unija tvrde da je Kosovo jedinstven slučaj zbog ranijih dogadjaja, uprave UN, itd. i da kao takav neće predstavljati presedan, što tek ostaje da se vidi.
GLAS AMERIKE: Šta će biti sa statususom Kosova u Ujedinjenim nacijama i drugim medjunarodnim organizacijama?
KLARK: To će biti složen problem. Imate primer Tajvana, koji je član nekih medjunarodnih organizacija, ali ne i Ujedinjenih nacija. Ako se Kosovo nađe u situaciji da Rusija ili Kina stave veto na njegovo članstvo u UN, ono će se naći u teškoj situaciji jer neće biti ni potpuno nezavisna zemlja, ni članica UN, a ni deo svog ranijeg ustavnog entiteta, odnosno Srbije. Dakle, novi status Kosova bi imao brojne hendikepe, što medjunarodna zajednica želi da izbegne, nezadovoljna sadašnjim statusom te pokrajine. Međunarodna zajednica želi da da pokuša da pronadje neki modus. Status nezavisnosti Kosova bi, u ovom kontekstu, stvorio isto toliko problema, koliko bi i rešio.