Evropska unija se ove godine dokazala kao projekat bez primera u istoriji - sa svim svojim uspesima i padovima, ona je ostala na nogama i u narednu godinu ulazi jača nego ikada. Prebrodila je političku krizu, postavila standarde borbe protiv klimatskih promena, otvorila unutrašnje granice - dovoljno razloga za pozitivan skor iza kojeg nailaze novi izazovi.
Dobar deo Evropljana je u ovu godinu ušao sa zebnjom - za posao, egzistenciju, u strahu za bezbednost, a to nije zalečeno kada se poslednji krug proširenja zaključio prijemom Bugarske i Rumunije - naprotiv.
Na srecu, godina je započela i snažnim i odlučnim nemačkim predsedavanjem Unijom, koje je, konačno, urodilo kompromisnim dogovorom oko ustava koji to nije, ali jeste sporazum koji će dati oblik modernoj asocijaciji demokratskih država.
U medjuvremenu, Evropljani su se dogovorili oko smanjenja zagadjenja dogovoreno je da članive Unije do 2020. godine smanje emisiju štetnih gasova za 20 posto.
"Preuzimamo veoma važnu obavezu kada je reč o ograničenju štetnih gasova, kada je reč o efikasnoj upotrebi energije, kada je reč o delu ukupne energetske politike. Zaista verujem da Evropa može da povede čovečanstvo u pravcu zaštite klime", kaže predsednik EK, Manuel Baroso.
I, konačno, Nemcima je pošlo za rukom da ubede ostatak Evrope kako je bilo kakav ustav bolji od nikakvog - rođen je sporazum o funkcionisanju Unije, koji je postavio ključne temelje - ostalo će doći, nadaju se skloni Evropi -državi, ili neće doći nikad, priželjkuju skloniji nacionalnim bojama. U svakom slučaju, Evropa je prebrodila krizu, dobila elemente funkcionisanja oko kojih se svi slažu - predsednika koji neće nakon šest meseci, u pola posla, morati da napušta fotelju, zatim zajedničkog ministra vanjskih poslova, snažnije ovlaštenja parlamenta...
Uz ovo, verovatno još važnije , Evropljani mogu reći da imaju i konvenciju o ljudskim pravima, koja je potpisana samo dan ranije u Strazburu. Predsednik Evropske komisije, Manuel Baroso kaže:
"Ovo je Sporazum za proširenu Evropu, Evropu od Mediterana do Baltika, Od Atlantika do Crnog mora. Za Evropu koja deli vrednosti i ambicije. Po prvi put, države nekada podeljene, stvorile su zajednički Spoprazum".
Evropa se nametnula kao nezaobilazan globalni igrač, igrač čija uloga je sve veća.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana to ovako označava:
"Delovati zajedno znači i misliti zajedno - misliti na svetske probleme, ekonomske, humanitarne. Misliti zajedno na njih i pokušati ih, opet zajedno, i rešiti".
I još jedan datum za istoriju - 21. decembar, kada je proširen prostor Šengena, uklonjene granice izmedju starih i novih država EU - prostorom bez granica sada slobodno mogu da putuju stanovnici Estonije, Letonije, Litvanije, Madjarske, Malte, Poljske, Slovenije, Slovačke i Češke. Kipar je tražio odlaganje na godinu dana, dok Bugarska i Rumunija još ne ispunjavanju standarde bezbednosti, te su tako, za sada, van Šengena. Nemačka kancelarka, Angela Merkel:
"Danas je dan za istoriju, jer sada pripadamo zajedničkom šengenskom prostoru".
Evropa, očito, grabi dalje - u narednoj godini je čekaju krupni politički i bezbednosni izazovi, skoncentrisani, u dobrom delu, na Zapadni Balkan - šta i kako sa Kosovom, a ostatak Balkana podržati da hrabrije gazi reformama i putem prema Evropi. Veruje se da je srećna okolnost da će za par dana Slovenci preuzeti predsedavanje unijom, i da će učiniti najbolje da zaštite interese i Evrope i svojih balkanskih suseda.