Magna karta je jedan od najvažnijih dokumenata za demokratiju. Originalni dokument je napisan 1215. u Engleskoj, ali je usvojen kao zakon tek 1297. godine. Trenutno postoji 17 kopija, a prvi put u istoriji će jedna od njih biti ponuđena na prodaju.
Dokument, koji je napisan 1297. će se u utorak, 18. decembra naći na aukciji u Njujorku, a očekuje se da se proda za 20 do 30 miliona dolara.
Ovaj dokument je napisan pre toliko vremena i toliko malim slovima, da bi vam, pod uslovom da razumete latinski, trebala lupa da pročitate tekst.
Ovaj elegantno napisan i izvanredno očuvan dokument izazvao je ushićenje kod Dejvida Redena, potpredsednika aukcijske kuće Sotebi.
«Mnoge ideje koje mi danas vidimo kao naše nacionalno pravo, su zapisane davno, još u ovom dokumentu,» kaže Reden.
Original magna karte, u prevodu Velike povelje, je napisan za vreme vladavine engleskog kralja Džona 1215. godine, a kasnije 1297. dokument je prepravljen pod vladavinom kralja Edvarda Prvog. U ovoj povelji je zapisano jedno od fundamentalnih osnova demokratije, da ni jedan čovek ne može biti iznad zakona. Prvobitna ideja iza dokumenta je bila da se zaštiti građanstvo koje je živelo pod vladavinom kralja. Ali, povelja je postala osnov za većinu principa na kojima je zasnovan zakon SAD.
«Ovo je daleki predak naših najznačajnijih dokumenata na kojima se zasniva sloboda nacije, odnosno Deklaracija o nezavisnosti, Ustav SAD i Povelja o pravima. Takođe, taj dokument ima ogromnu važnost za našu zemlju koja je zasnovana na engleskom pravnom sistemu,» objašnjava Reden.
Tokom 13. veka Magna karta je više puta bila revidirana, a svaki put bi se pravile nove kopije koje su bile distribuirane po kraljevstvu. Istoričari misle da je originalni dokument iz 1215. na kome je bio i pečat kralja Džona (Jovana), uništen. Ali, većina kopija se i dalje nalazi u Engleskoj, sa jednim izuzetkom.
«Postoji 17 kopija od kojih su 15 u Engleskoj, a jedna u Australiji. Ova koja se nalazi u SAD će biti ponuđena na prodaju, što će biti prvi put u 700 godina da se Magna karta nudi na aukciji, a po svemu sudeći to će biti i poslednji put,» smatra Reden.
Dokument je došao u ruke aukcijske kuće «Sotebi» posredstvom fondacije na čijem je čelu teksaški milijarder, i nekadašnji predsednički kandidat, Ros Perou. Perou fondacija je otkupila dokument od jedne engleske familije koja je bila vlasnik Magna karte 6 vekova.
«Čim se ukazala prilika za to početkom 1980.-ih, ta američka fondacija je otkupila dokument koji je donela u SAD. Magna karta je u poslednjih 20 godina bila postavljena u Američkom nacionalnom arhivu pored Deklaracije o nezavisnosti i Ustava,» kaže Reden koji priznaje da Nacionalni arhiv priželjkuje da uvrsti taj dokument u svoju kolekciju. Ali, on dodaje i da se novac koji se troši na ovakve skupe stvari od velike važnosti, nalazi u rukama privatnika.
«Jedna od najtežih stvari za nas koji radimo na mestima kao što je Sotebi, je da stavimo cenu na nešto što je u neku ruku neprocenjivo i neuporedivo sa bilo čime. Ali, to moramo da uradimo i u ovom slučaju, mišljenja smo da će se Magna karta prodati za 20 do 30 miliona dolara,» procenjuje Reden.
Procena Magna karte umnogome premašuje cifru od 8.1 miliona dolara, za koliko je Dejvid Reden 2000. godine prodao retku kopiju Deklaracije o nezavisnosti.