Pretendenti za predsedničke izbore u Americi usredsređuju se na državu Ajovu, na američkom srednjem zapadu, u kojoj će idućeg meseca biti sprovedeni prvi preliminarni izbori za kandidate dve vodeće stranke.
Tokom poslednje debate pred preliminarne izbore u Ajovi, 3. januara, demokratski kandidati iznel su svoje planove u oblasati ekonomije, međunarodne trgovine, zdravstvene zaštite, kao i u vezi sa ratom u Iraku. Najnovije ankete pokazuju tesnu trku između senatora Hilari Klinton i Baraka Obame, i bivšeg senatora Džona Edvardsa. Obama je tvrdio da će, ako bude izabran za predsednika, uneti mnoge promene.
”Mislim da možemo da obezbedimo bolju ekonomsku sigurnost, da možemo da obnovimo naš ugled u svetu i osiguramo da naša deca imaju bolju budućnost. Ali to možemo da učinimo samo ako budemo imali hrabrosti za promene.“
Senatorka Klinton istakla je da je njeno iskustvo čini sposobnijom za donošenje promena u Vašingtonu.
”Neki veruju da se promene dešavaju ako ih tražite. Drugi veruju da je dovoljno da ih želite. Ja verujem da do promena dolazi napornim radom. I tako radim čitavog svog života.“
Bitka među republikanskim kandidatima takođe je tesna. Prema najnovijim anketama popularnost bivšeg guvernera Arkanzasa, Majka Hakabija, u Ajovi je naglo porasla i on je sada na prvom mestu. Tokom republikanske debate, u sredu, Hakabi je govorio o svom stilu rukovođenja.
”Još sam zapanjen kako ova zemlja omogućuje deci, kao što sam bio ja, da postanu predsednik. Pokušaću da ne zaboravim odakle sam potekao i u kom pravcu ova zemlja treba da se kreće.“
Hakabijeva popularnost u Ajovi porasla je na račun bivšeg guvernera Masačusetsa, Mita Romnija, koji je mesecima bio na čelu. Njih dvojica bore se za glasove socijalno konzervativnih glasača, koji se protive abortusu, pravima homoseksualaca i pretežno su religiozni. Tokom poslednje debate, Romni je pokušao da ubedi glasače da su njegovi rezultati konzervativniji od Hakabijevih.
”Ako želite da vidite jaku Ameriku nemojte da gledate u Vašington, već gledajte kako da ojačate američki narod.“
Narednih nedelja lako bi moglo da dođe do promena raspoloženja među pristalicama obe stranke. Karlin Bouman je analitičarka vašingtonskog instituta Ameriken enterprajz, koja prati raspoloženje javnosti.
”40 odsto demokrata kažu da su već odlučili za koga će glasati. To su ljudi koji glasaju zbog sasvim određenih pitanja. Ali samo 23 odsto republikanaca kaže da su i oni već odlučili, tako da bi još mnogo toga moglo da se promeni.“
Stranačkim skupovima u Ajovi započeće intenzivan niz sličnih glasanja koji će dostići vrhunac 5. februara, kada će čak 20 država sprovesti jednu od dve vrste izbora za predsedničke kandidate.