Međunarodna organizacija koja se bori protiv siromaštva Oksfam saopštila je da globalno otopljavanje menja zalihe ljudske hrane i preti glađu nekim od najsiromašnijih regiona i stanovnika planete. Na konferenciji UN o klimatskim promenama, koja se održava na Baliju, Oksfam je zatražio da razvijene zemlje pomognu da se potencijalna kriza predupredi, što bi moglo da košta i više od 50 milijardi dolaa godišnje.
Klimatske promene, uzrokovane, kako mnogi naučnici smatraju, aktivnostima ljudi, menjaju cikluse padavina i uzorkuju sve veće suše i poplave. Povećanje temperature onemogućava neke tradicionalne useve da uspevaju jednako dobro kao ranije. Ujedinjene nacije predvidjaju da će se u nekim afričkim zemaljama žetve prepoloviti. Naučnik iz Oksfama, Kejt Revort, kaže da će rešavanje tog problema biti skupo.
“Oksfam smatra da će za potrebe zemalja u razvoju i njihovo prilagodjavanje klimatskim promenama biti potrebno najmanje 50 milijardi dolara godišnje. Smatramo da bi najveći deo troškova trebalo da plate bogate zemlje i one koje najviše zagadjuju, a da se istovremeno omogući da zemlje koje su najpodložnije posledicama klimatskih promena i najmanje odgovorne za taj problem, suoče sa novim realnostima”, kaže Kejt Revort.
U izveštaju koji je objavila organizacija Oksfam navodi se da neke zemlje već osećaju posledice otopljavanja. Farmeri u Južnoj Africi sade žitarice koji brže sazrevaju da bi se prilagodili nepredvidljivom vremenu.
U Bangladešu se stvaraju plutajuće bašte u kojima povrće opstaje uprkos poplavama. Medjutim, Mozaharul Alam, koji upravlja projektom klimatskog prilagodjavanja u Bangladešu, kaže da opšte unapredjenje sistema za obezbedjenje hrane još ostavlja mnoge porodice ranjivim.
“Za većinu poljoprivrednih proizvoda potrebno je vreme za kultivaciju. A ako usevi ne rode, sve i da ima hrane na tržištu, mnogi nemaju mogućnosti da je kupe. Raspoloživa hrana na tržištu nema nikakvog značaja za porodice koje ne mogu da je priušte.”
Organizcija Oksfam ukazuje da bi SAD, Evropska unija, Japan, Kanada i Australija trebalo da budu najveći donatori zemljama u razvoju, da bi rešile svoje probleme uzorkovne klimatskim promenama. Pomenute razvijene države su se u načelu saglasile sa tim predlogom, ali jedan od zadatka konferencije na Baliju jeste da se ustanovi koliko su pojedinačne zemlje spremne da doprinesu u odnosu na pitanja u vezi sa klimatskim promenama.
Cilj konferencije je takodje da donese odluke kako da se podele sredstva za prevenciju daljih klimatskih promena i prilagodjavanje pormenama koje su već u toku.
Na konferenciji učestvuju hiljade naučnika, vladinih funkcionera i predstavnici organizacija koje promovišu razvoj. Konferencija će potrajati još desetak dana.