Najviši izraelski i palestinski pregovarači trebalo bi da na bilateralnom sastanku 12. decembra pokrenu dijalog o najtežim pitanjima koja opterećuju njihove odnose. Cilj najnovije diplomatske inicijative je da se postigne mirovni sporazum do kraja godine. Obe strane saglasile su se da pokrenu razgovore na nedavnoj konferenciji u Anapolisu i tako obnove mirovni proces, nakon sedam godina zastoja.
Zvaničnici iz oko 50 zemalja i medjunarodnih organizacija prisustvovali su konferenciji u Anapolisu kojom je krunisana višemesečna diplomatska kampanja Bušove administracije. Pre konferencije, izraelski i palestinski lideri saglasili su se o zajedničkom polaznom dokumentu za pregovore kojim bi trebalo da se okonča šest decenija stari konflikt. Ovoga meseca, bilateralna komisija razviće plan za pregovarački proces tokom koga će se diskutovati o teškim pitanjima kao što su granice, prava palestinskih izbeglica i status Jerusalima. Glavni palestinski pregovarač Saeb Erekat izjavio je da će od uspeha ili neuspeha dijaloga zavisiti budućnost Bliskog Istoka.
«Nalazimo se na najvažnijoj raskrsnici. Status quo je neodrživ. Nemoguće ga je održati. Ovaj region će krenuti ili putem mira, stabilnosti i modernizacije ili putem ekstremizma, nasilja i suprotstavljanja nasilju».
Dve strane su se takodje saglasile da se izraelski premijer Ehud Olmert i palestinski predsednik Mahmud Abas sastaju svake dve nedelje sastanke, kako bi unapredili mirovni proces. Martin Indik, koji je dva puta bio američki ambasador u Izraelu, kaže da je skoro neverovatno da izraelski i palestinski lideri istinski žele da mirovni napori uspeju.
«Toplina njihovog odnosa, predanost u naporima da reše različitosti, osećaj da su u istom brodu zajedno i da će, ili potonuti ili isplivati zajedno. To je veoma pozitivno. Ali nasamo, oni ne bi bili u stanju da prevaziđu razlike i stoga je potrebno da se angažuju Sjedinjene Države».
Na konferenciji u Anapolisu prisustvovali su i predstavnici brojnih arapskih zemalja, uključujući i države koje nemaju diplomatske odnose sa Izraelom - Saudijsku Arabiju i Siriju. To je pokrenulo spekulacije da bi moglo da dođe i do razgovora Izraela i Sirije o Golanskoj visoravni, strateškom području koje je Izrael zauzeo tokom rata 1967. Predsednik Saveta za inostrane poslove, Ričard Has, kaže da je spor Izraela i Sirije manje kompleksan od spora jevrejske države sa Palestincima i da su šanse za rešenje problema na relaciji Izrael – Sirija u skoroj budućnosti izglednije.
Analitičari navode da sunitske arapske zemlje na Bliskom Istoku žele da podstaknu Siriju da odustane od savezništva sa većinski šiitskim Iranom. Sirijski i ruski zvaničnici podržali su obnavljanje razgovora Damaska i Izraela, ali američki zvaničnici kažu da još nije vreme za takvu diskusiju. Poslednjih meseci, doduše, i izraelski zvaničnici su izrazili interes za mirovne razgovore sa Sirijom.
Tamara Kofman Vits, analitičar za Bliski istok u Brukingsovom institutu kaže da je, bez obzira na to šta će se dešavati u narednim mesecima, konferencija u Anapolisu bila uspeh za Bušovu administraciju.
»Za Buša je cilj jednostavno bio da ima samit na kome će učestvovati arapske države, koje bi mogle da budu u anti-iranskoj koaliciji u ovoj novoj fazi američke inicijative na Bliskom istoku. Šta će se posle toga dešavati izmedju Izraelaca i Palestinaca, zaista nije toliko njegova briga. On ima viziju susednih država – izrtaelske i palestinske, ali je pregovarački proces više u nadležnosti Kondolize Rajs.»
Državni sekretar Kondoliza Rajs imenovala je u medjuvremenu penzionisanog generala Džemsa Džonsa za specijalnog izaslanika za bezbednost na Bliskom istoku. Očekuje se da Džons ima glavnu ulogu u pomoći obema stranama da sprovedu plan, poznatiji kao Mapa mira za Bliski istok. Izraelci i Palestinci pristali su na konferenciji u Anapolisu da odmah počnu da primenjuju svoje obaveze iz Mape mira, suvojene još 2003. godine. Početnim obavezama traži se od Palestinaca da se obračunaju sa lokalnim teroristima, dok se Izrael obavezao na prestanak gradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali.
Sjedinjene Države pratiće i ocenjivaće progres kako bi se videlo da li Izraelci i Palestinci ispunjavaju svoje obaveze.