Nakon 9 dana opšteg štrajka prevoznika u Francuskoj, stvari se usled pregovora predstavnika sindikata i vladinih zvaničnika, najzad vraćaju na normalu. Štrajk je izazvao gužve u saobraćaju, bes kod putnika i gubitak više miliona dolara, ali je iz njega izašao i jedan pobednik – francuski predsednik Nikola Sarkozi.
Nastavnici, poštanski radnici i vatrogasci su u utora izašli na ulice i zahtevali povećanje plata i bolje radne uslove. U sredu su proizvođači duvana stupili u štrajk protiv novog zakona o zabrani pušenja. U međuvremenu su studenti blokirali rad skoro 40 fakulteta širom Francuske kako bi iskazali nezadovoljstvo predlogom zakona o autonomiju univerziteta.
Ali ono što je izazvalo najveću štetu je štrajk mašinovođa koji traje već dve nedelje. S obzirom da su započeli razgovori predstavnika sindikata i vladinih zvaničnika o reformi penzionog osiguranja, vozovi rade po skraćenom redu vožnje. Uprkos tome, štrajk je i dalje uzrok gužve u saobraćaju na teritoriji Pariza.
Trenutna situacija je tipičan francuski scenario; vlada predlaže reforme, Francuzi protestuju, vlada se povlači. Samo ovog puta, izvršna vlast zemlje je Nikola Sarkozi.
Profesor političkih nauka sa američkog Univerziteta u Parizu Stiven Ekovič objašnjava.
«Sarkozi je izabran kako bi sproveo promene, i javnost ga i dalje podržava njegove odluke. Smatram da je on došao do zaključka da je umesto menjati jednu po jednu stvar, neophodno preduzeti velike i brze korake ka reformi, što je prilično teško u konzervativnoj zemlji kakva je Francuska.»
Istraživanja pokazuju da većina francuske populacije podržava napore oštrog Sarkozija da ukine specijalne penzione beneficije od kojih većinom imaju korist samo železničari i radnici elektrodistribucije. U nedelju je nekoliko hiljada ljudi čak izašlo na demonstracije protiv štrajkova što je vrlo neobično u zemlji gde štrajkovi obično ujedinjuju narod protiv vlasti.
Štrajk je izazvao veliko nezadovoljstvo među mnogim Francuzima koji su morali da čekaju prevoz do posla i po nekoliko sati, ili su bili zarobljeni u saobraćajnoj gužvi u kolima. Neki su se odlučili i da do destinacije krenu peške ili biciklom.
Dok jedni podržavaju period promena kroz koji Francuska prolazi, drugi su pesimisti i ne dopadaju im se Sarkozijeve metode.
Od kada je preuzeo vlast u maju ove godine, Sarkozi uspešno ispunjava obećanja koje je dao u predizbornoj kampanji, kao što su smanjenje potrošnje vladinih agencija i predstavljanje Francuske kao kompetitivne zemlje.
Predsednik Sarkozi se zapanjujućom brzinom kreće kroz reforme školstva, imigracije i institucionalnog sistema Evropske Unije. Takođe, njegova bivša supruga putovala je u Libiju gde se založila za oslobađanje bugarskih medicinskih sestara, a posetila je i Čad kada je došlo do kontroverze oko aktivnosti francuskih dobrotvornih organizacija.
Nakon što se danima nije obratio naciji, Sarkozi je u utorak pozvao radnike gradskog prevoza da se vrate na posao, ističući da vlada neće popustiti. U govoru gradonačelnicima više francuskih gradova, predsednik je od radnika zahtevao da ponovo razmisle da li žele da nastave sa štrajkom imajući u vidu cenu koju zemlju plaća. Ali, dodao je, oni koji plaćaju najveću cenu su obični građani koji se osećaju kao taoci zarobljeni između štrajkača i vlade.
Francuski analitičar Etijen Švajsgut smatra da Sarkozi ima pravo da započne sa reformama penzionog osiguranja. Švajsgut iz pariskog Centra za francuske političke studije ocenjuje i da će ukoliko uspe da sprovede ove reforme, to umnogome oslabiti sindikate što bi bio odličan početak strategije za veće reforme.
Ali pitanje je da li će gospodin Sarkozi koji je više puta kritikovan za prazna obećanja, istrajati u ostvarenju dugoročnih planova. Kritičari podsećaju da Sarkozi nije ispunio obećanja data za vreme mandata ministra unutrašnjih poslova, kada se obavezao da će smanjiti stopu kriminala u predgrađima nastanjenim pretežno imigrantima.
List Nedeljni Žurnal je prošle nedelje objavio da 55 odsto stanovništva podržava predsednika Sarkozija, što je za 4 odsto manje nego u oktobru. I dok su levičari i sindikati podeljeni po pitanju reformi, predsednik Sarkozi trenutno nema ozbiljnu konkurenciju.