Sjedinjene Države su pozvale blizu 50 zemalja i medjunarodnih organizacija na bliskoistočnu mirovnu konferenciju naredne nedelje sa ciljem da se podstaknu pregovori Izraela i Palestianca ka rešenju konflikta.
Prošo je sedam godina od kako su pregovori izmedju Izraela i Palestinaca propali u jeku nasilja druge intifade protiv izraelske okupacije. Sada su Sjedinjene Države pozvale palestinske i izraelske lidere kao i ministre inostranih poslova brojnih zemalja širom sveta da se priključe naporima u cilju zaključenja mirovnog sporazuma u roku od godinu dana. Sve strane smatraju arapsku podršku mirovnom procesu ključnom, te su zemlje koje ne priznaju Izrael poput Sirije i Saudijske Arabije pozvane da prisustvuju. To bi trebalo da pruži veću podršku palestinskom predsedniku Abasu i izraelskom premijeru Olmertu u nastojanju da se uspostavi nezavisna država za Palestince i trajni mir za Izraelce. Militantna grupa Hamas koja kontroliše Pojas Gaze nije pozvana. Pomoćnik američkog državnog sekretara za bliskoistočna pitanja, Dejvid Velč ovu konferenciju smatra prilikom za iniciranje razgovora sa ciljem da se ostvari dugoročni mirovni plan za Bliski istok:
«Ovo je ozbiljno nastojanje koje ima vrlo ozbiljnu svrhu, a to je početak pregovora koji bi doveli do rešenja u vidu dve države.»
Pregovarači dve strane treba da sastave generalno zajedničko saopštenje koje će biti izneto na ovoj konferenciji. Dejvid Makovski direktor Projekta za bliskoistočni proces, sa Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku kaže:
«U osnovi, ideja nekih ljudi je bila da Anapolis bude prilika za diplomatski prodor i da predstavlja vrhunac aktivnosti. Sada je jasno da je Anapolis više početak, a ne veliki diplomatski prodor.»
Denis Ros je godinama bio vodeći američki pregovarač tokom prethodnih nastojanja da se sklopi mirovni sporazum izmedju Izraela i Palestinaca. Evo kako on razmišlja:
«Mora se pokazati da ovo nije samo predstava za medije. Mora se nastaviti sa akcijom i planovima za rešavanje pitanja granica, izbeglica i budućeg statusa Jerusalima.»
Pored diplomatskih nastojanja, administracija predsednika Buša predlaže znatno povećanje finansijske pomoći Palestinskoj vlasti, u vrednosti od dodatnih 400 miliona dolara, pored 77 miliona koji su već zatraženi od Kongresa ranije ove godine. Makovski smatra da zalivske zemlje, nakon 700 milijardi dolara profita, koji su stekle od prodaje nafte, moraju da pruže znatno veću finansijsku podršku Palestincima. Konferencijom će predsedavati državni sekretar Kondoliza Rajs, a učesnicima će se obratiti i predsednik Buš. Denis Ros ističe da ne očekuje da Džordž Buš bude angažovan u procesu u meri u kojoj je to bio predsednik Klinton. I Izraelci i Palestinci tvrde da je takozvana Mapa mira i dalje okvir za mirovne pregovore. Ta mirovna inicijativa pokrenuta je 2003. godine, a njeni sponzori su Sjedinjene Države, Rusija, Evropska unija i Ujedinjene nacije. Medjutim, taj dokument nikada nije sproveden, pošto Palestinci i Izraelci nisu ispunili čak ni početne zahteve sadržane u planu.