Memorijski čipovi u savremenim elektronskim uređajima pamte tako što informacije pretvorene u nule i jedinice - drugim rečima digitalizovane - stavljaju u milione sićušnih tranzistora, s tim što svaka nula i jedinica imaju svoj tranzistor.
Ali kako svetsko nezasito tržište neprestano traži manje, brže i jeftinije memorije, naučnici neprestano razmišljaju o tome kakvi bi drugi egzotični sistemi mogli da trajno pamte i brzo izrecituju nule i jedinice kada se to od njih zatraži. Sa jednim od takvih sistema eksperimentišu naučnici Univerziteta države Arizone, tvrdeći da ima potencijal da prevaziđe današnje po kapacitetu i maloj potrošnji struje.
Sistem je nazvan ”programirana metalizaciona ćelija,“ a sastoji se od žičica na nivou nanometra, sastavljenih od atoma bakra. Svaka ćelija tog sistema ima dve elektrode između kojih se, na komandu, pojavljuje most od bakra. Kada ćelija ima most, takvo stanje interpretira se kao jedinica, a odsustvo mosta označava nulu.
Druge istraživačke grupe eksperimentišu sa drugim materijalima, ali gotovo sve se kreću u oblasti nanotehnologije. Na tom nivou, gde se operiše veličinama milijardu puta manjim od metra, čak i obični materijali i prirodni elementi pokazuju neobična svojstva. Naučnici kažu da bi istinska inovacija bilo pronalaženje načina kako da se materijali koji se već koriste u proizvodnji poluprovodnika nateraju da na neki novi način da zapamte nule i jedinice.