U izveštaju Ujedinejnih Nacija navodi se da većina od 30 hiljada farmera na Zapadnoj obali, čiji zemljišni posedi su razdvojeni izraelskom zaštitinom ogradom, nisu u mogućnosti da dodju do svojihimanja. Dodaje se da je samo 18 osto tih palestinskih farmera uspelo da dobije izraelske dozvole za prelazak granice kako bi stigli do svojih farmi. U izveštaju, koji je sačinila Kancelarija za koordinaciju humanitarnih poslova Ujedinjenih Nacija, ističe se da su mnogi Palestinci prestali da traže dozvole zato što su njihovi zahtevi ranije odbijeni. UN su navele i druge teškoće uzrokovane bezbednosnom ogradom, kao što je stizanje do bolnica i drugih medicinskih ustanova. Palestinski analitičar Mahdi Abdul Hadi, koji je proučavao uticaj barijere, izjavio je za Glas Amerike da se situacija kreće od loše ka goroj.
«Za Palestince, taj zid predstvalja oštar nož koji preseca naše meso. Izraelci ne brinu gde živite, do god ste iza tog zida. Oni ne žele da vide. Njih nije briga čak i ako živite u getu».
Izrael je započeo izgradnju zaštitine ograde 2002. godine nakon više palestinskih samoubilačkih napada. Izraelski portparol Mark Regev izjavio je da je izveštaj jednostran zato što nije uzeo u obzir izraelsku bezbednosnu situaciju.
«Barijera je veoma efektivno oruđe u sprečavanju bombaša samoubica da ulaze u Izrael i ubijaju naš narod».
Izrael je ignorisao odluku Medjunarodnog suda pravde u Hagu donetu 2004., prema kojoj je ograda ilegalna i prema kojoj bi trebalo da bude srušena. Oko 60 odsto barijere već je izgradjeno, većim delom na severu Zapadne obale i oko Jerusalima. Do vremena kada ograda treba da bude završena, Izrael će praktično pripojiti oko 9 odsto teritorije Zapadne obale, sudeći prema podacima UN. Palestinci smatraju da barijera nije bezbednosno pitanje već da predstavlja otimanje teritorije.