Nekoliko hiljada Iranaca okupilo se danas na antiameričkim demonstracijama u Teheranu da bi obeležili događaj od pre 28 godina kada je grupa radikalnih studenata zauzela američku ambasadu i držala je pod opsadom 444 dana.
Studenti su zapalili zastave Sjedinjenih Američkih Država i Izraela ispred zgrade u kojoj je nekad bila američka ambasada, u koju je grupa iranskih studenata upala 4. novembra 1979. godine.
Svih 52 taoca su konačno oslobođeni zatočeništva u ambasadi, ali su SAD zbog tog događaja prekinule diplomatske odnose sa Iranom 1980. godine. Dve zemlje su i danas u sporu, pored ostalog i zbog iranskog nuklearnog programa za koji u Vašingtonu sumnjaju da za cilj ima izradu atomske bombe, dok u Teheranu insistiraju da je isključivo civilni i namenjen energetskim potrebama zemlje.
Okupljeni Iranci, među kojima je bilo i puno đaka osnovne škole, uzivikivali su "Smrt Americi" i druge antiameričke i antiizraelske parole, poručujući administraciji u Vašingtonu da treba da izvuče pouku iz tog događaja. Studenti su iskoristili skup kako bi i svojim vlastima poručili da ne popuste pod pritiskom SAD i ne odustanu od svog nuklearnog programa, ponavljajući da sankcije ne vode nikakvom rešenju i da ih se oni ne plaše.
SAD insistiraju na novim sankcijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da bi Iran bio prinuđen da odustane od obogaćivanja uranijuma, od koga se može dobiti gorivo za nuklearni reaktor ili materijal za proizvodnju bombe. Dva prethodna paketa sankcija Saveta bezbednosti nisu uspele da ubede iranske vlasti da promene politiku. Iranski ministar unutrašnjih poslova Mustafa Purmohamadi rekao je da su okupljeni želeli da "izraze poštovanje prema ovom velikom i slavnom događaju".
Sadašnji iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je pre 27 godina predvodio jednu od radikalnih frakcija među studentima. On se u prvi mah protivio zauzimanju ambasade SAD i predlagao preuzimanje sovjetskog diplomatskog predstavništva u Teheranu.