Ukupno 70 vojničkih karijera okončano je u Americi, pošto je ratno vazduhoplovstvo obznanilo rezultate istrage o incidentu od kojeg se Amerikancima još uvek diže kosa na glavi, jer je, krajem avgusta, iznad njihovih glava prozujao gigantski strateški bombarder B-52 pun atomskih bombi.
Krajem avgusta, bombarder B-52 natovaren atomskim bombama, koje su sadržale i upaljače, preleteo je sa kanadske granice ka krajnjem jugu SAD, državi Luizijana, sto je, kada je, kasnije, procurilo u javnost, izazvalo pravi vojno-politički skandal.U suštini, nabrojano je 70 pripadnika ratnog vazduhoplovstva koji su, na neki način, povredili pravila službe, što je, kao krajni rezultat, dovelo od motiranja aktivnih, ali za staro gvožđe spremnih,starijih krstarećih raketa na strateški bombarder.
Ratno vazuhoplovstvo je sa mesta komandanta baze Majnot, iz koje je avion poleteo, smenio pukovnika Brusa Emiga, dok je ukupno 65 pripadnika tog roda američke vojske uklonjeno sa poslova koji se tiču naoružanja.Dodatan problem za vazduhoplovstvo predstavljala je činjenica da je bombarder po dolasku u Luizijanu, ceo dan stajao na pisti, sa sve atomski bombama.
Plan leta spornog B-52 uključivao je prenošenje bombi iz baze na krajnjem severu SAD do Luizijane u Meksičkom zalivu, ali bez upaljača, koji su,prethodno, morali biti sknuti. Istragom je utvrđeno da je do greške došlo jer u posade odlučile da ne slede komplikovana pravila službe, prema kojima se status projektila aktivno prati od trenutka kada su razoružane, prenesene i natovarene na avion, već improvizuje.
"Ovo je neprihvatljiva greška i očigledno odstupanje od jasnih standarda. Osećamo se odgovornim pred američkim narodom I želimo da ga uverimo da su preduzete odgovarajuće korektivne mere", rekao je prvi čovek ratnog vazduhoplovstva SAD Majkl Vajn.
Parlamentarni kontrolor rada vojnih istražnih organa, predstavnica u Predstavničkom domu Kongresa Elen Taučer, izjavila je da je ratno vazduhoplovstvo sprovelo temeljnu istragu, ali da taj slučaj predstavlja upozorenje da je bilo spuštanja koncentracije kada je reč o rukovanju oružjem.
"To nisu pravila koja su ljudi prosto izmaštali…samo da ljudi ispred njih stavljaju krstiće, već su to pravila koja su od suštinske važnosti za bezbednost države I čitavog sveta".
Povodom ovog skandala izjasnilo se i Udruženje američkih naučnika, čiji je predstavnik Hans Kristensen ocenio da ne veruje da se radilo o izolovanom incidentu, već deceniju dugom šrozavanju standarda rukovanja ovakvim naoružanjem u ratnom vazduhoplovstvo. Najveću kontroverzu, ipak, izazvao je podatak isražitelja da posada bombardera uopšte nije bila svesna da nosi aktivne atomske bombe, a sam incident ocenjen je tako ozbiljnim da su o njemu odmah obavešteni predsednik Džordž Buš I ministar odbrane Robert Gejts. Ratno vazuhoplovstvo je sa mesta komandanta baze Majnot, iz koje je avion poleteo, smenio pukovnika Brusa Emiga, dok je ukupno 65 pripadnika tog roda američke vojske uklonjeno sa poslova koji se tiču naoružanja.