Nagli porast ekonomije u Kini i Indiji doveo je do smanjenja siromaštva i poboljšanja standarda miliona ljudi. I pored velikog uspeha, takav razvoj događaja nosi sa sobom neke negativne posledice. Količina hrane koja je potrebna da bi se zadovoljila potreba sve bogatijeg srednjeg sloja društva, doprinosi nepredvidljivim kretanjima cena hrane na tržištu.
Atmosfera na pijaci u Hong Kongu je uzavrela, a ljudi se užurbano kreću u potrazi za svežim voćem, povrćem i mesom. Voće i povrće stoji naslagano na tezgama, a meso okačeno o kuke, visi u izlozima. Vong Loi prodaje svinjetinu i živinu više od 20 godina.
Od kako su u maju skočile cene svinjskog mesa koje se uvozi iz Kine, Vong kaže da je prodaja opala i da nedeljna zarada nije dovoljna za preživljavanje. Ovaj rast cena uzrokovan je smanjenim zalihama svinjetine, usled pojave bolesti «plavo uvo», virusa koji može biti smrtonosan za svinje, ali i sve većim zahtevima kineske srednje klase.
Ekonomski rast u pojedinim zemljama u razvoju, posebno u Kini i Indiji, doveo je do velikih promena na globalnom tržištu hrane. Stotine miliona ljudi koji žive u te dve zemlje su postali srednja klasa koja sada može da priušti da kupuje ne samo veću količinu hrane, već i veću količinu uvozne hrane.
Mark Terlvel, direktor programa za međunarodnu ekonomiju u Louvi institutu za međunarodnu politiku u Sidneju, objašnjava kako promena ekonomskih uslova u Kini i Indiji utiče na promenu potražnje hrane s obzirom da se imućnija populacija sve više udaljava od tradicionalnih obroka koji su bazirani na domaćem povrću i pirinču.
«U Kini je vrlo evidentna povećana potražnja za mesom i mlečnim proizvodima što direktno utiče na tržište tih proizvoda. To takođe menja i prirodu investiranja, tako da imamo veća ulaganja u tu robu umesto u npr. žitarice.»
U izveštaju Međunarodnog saveta za žitarice navodi se da se očekuje da zalihe žitarica opadnu na najniži nivo u poslednjih 30 godina. Izvozna cena žita skočila je za čak 25 odsto u septembru, što rezultira povećanjem cena u čitavom svetu. Cene hrane u avgustu u Kini skočile su za 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što inflaciju podiže na najviši nivo u poslednjih 10 godina. U Indiji nije zabeležena inflacija, ali su zvaničnici ipak zabrinuti rastom cena hrane. Kako saopštava Terlvel, nekoliko faktora utiče na rast cena.
«Vremenski uslovi su bili jako loši, čak i ovde u Autraliji smo imali sušu, kojom je pogođena i Kanada, dok je Evropa imala problem u crnomorskom regionu. Kada se spoje loše vremenske prilike i povećana potražnja za recimo žitaricama, dolazi do ozbiljnog manjka u zalihama.»
Promena klime koja utiče na useve, povećanje svetske populacije i visoke cene benzina koji je neophodan za žetvu, takođe podstiču rast cena hrane.
Međunarodna zajednica sve više zagovara korišćenje etanola kao goriva, ali neki analitičari smatraju da bi to dodatno opteretilo useve. Peni Ferguson, portparolka Svetskog programa za hranu Ujedinjenih Nacija, radi u Najrobiju i kaže da državna uprava ima poteškoća u odlučivanju koliko zemljišta treba podrediti uzgajanju šećera i kukuruza koji se koriste za proizvodnju bio-goriva. Ferguson dalje kaže da se procenjuje da na svetu trenutno živi 800 miliona neuhranjenih ljudi, a da program Ujedinjenih Nacija obezbeđuje hranu za 90 miliona i da je jasno koga bi najviše pogodilo dodatno smanjenje zaliha žitarica.
«Ukoliko ista suma novca ne može da obezbedi dovoljno hrane za te ljude, doći će do povećanja broja gladnih kojima nećemo moći da pomognemo,» kaže Ferguson.
Pitanje koje se nameće vladama mnogih zemalja je šta treba uraditi da bi se garantovala dovoljna količina hrane za njihove građane.Stručnjaci kažu da je moguće uvećati proizvodnju ukoliko se poboljša navodnjavanje, čuvanje semena i upotreba đubriva. Oni dodaju da zemljoradnicima mora biti obezbeđen pristup kreditima kako bi mogli da osiguraju seme, opremu i stočni fond. Za Terlvela i druge stručnjake, skok u cenama hrane predstavlja znak da zemlje moraju da povećaju produktivnost i poboljšaju infrastrukturu – od navodnjavanja do skladištenja. Ipak, skreću pažnju da će se zalihe uvećati a cene ujednačiti kada se države i zemljoradnici prilagode višim troškovima i sve većoj potražnji.