U Americi postoje brojni muzeji čija je svrha i da obrazuju širu javnost o specifičnim etničkim zajednicama, ali do pre dve godine nije bilo nijednog koji je posvećen Amerikancima arapskog porekla. Tada je u Dirbornu, u blizini Detroita, otvoren Nacionalni arapsko-američki muzej.
Arapsko-američki nacionalni muzej otvoren je preko puta gradske skupštine u Dirbornu, što ukazuje na visok stepen integracije Amerikanaca arapskog porekla u ovdašnjem društvu. Direktor muzeja je Anan Ameri.
“Kad ljudi dodju i vide naše izložbe, kažu, ako su recimo Latinoamerikanci ili poreklom Italalijani, da je ovo isto kao i priča njihovih predaka. U samoj osnovi, arapsko-američka priča je američka priča, priča o imigrantima koji u ovu zemlju dolaze iz svih krajeva sveta da sebi i svojoj deci stvore bolji život, kaže Anan Ameri.
Prvi sprat muzeja posvećen je doprinosu arapske i muslimanske civilizacije medicini, arhitekturi, nauci i muzici. Zatim, posetioci se upoznaju sa arapskim svetom danas, pre nego započnu obilazak postavki koje se odnose na arapsko-američku priču. Selin Taminian je direktor obrazovnih programa muzeja.
“Na drugom spratu postavili smo tri velike izložbe: Dolazak u Ameriku, Živeti u Americi i Ostaviti svoj trag. Kroz njih mi učenike koji žive u Americi obrazujemo o arapskoj kulturi i Amerikancima arapskog porekla koji žive u Sjedinjenim Državama, o njihovom načinu života, o tome kako i gde rade, kako su došli u Ameriku i kakav je njihov doprinos ovoj kulturi i ovoj zemlji.
Selin Taminian kaže da je za većinu posetilaca, najfascinantnija postavka pod nazivom Ostaviti svoj trag. Zadivljeni su, kaže ona, kad vide koliko je tu likova koje oni već dobro znaju - u politici, bivši senator Džordž Mitčel i bivši ministar energetike Spenser Ejbraham, u nauci nobelovac Ahmed Zovail, u sportu, bivša zvezda američkog fudbala, Dag Fluti, glumci Kati Najimi i Toni Šalub. Za posetioce je to često ono što im otvori oči u vezi sa arapskom kulturom i Amerikancima arapskog porekla. Barbara Asvad je profesor antropologije na državnom univerzitetu u Kaliforniji.
“Amerikanci apsolutno ne znaju dovoljno o Arapima, a posebno o Amerikancima arapskog porekla. Ne znaju njihovu istoriju, i nadam se da će dobiti više istorijskih saznanja u ovom muzeju, kaže Barbara Asvad.”
Ova mlada posetiteljka je ovdje našla još nešto. Kaže da misli da je muzej dobar, jer nudi dosta detalja o životu i običajima muslimana. Ralph Valdez je direktor kulturnog programa muzeja. Muzej, po njegovim rečima, organizuje multikulturne muzičke programe da bi ukazao na povezanost različitih kultura. U umetnosti, posetioci mogu da vide da su teme ljubavi, porodice i posvećenosti slavljene u umetnosti svih nacija i etničkih zajednica. Ljudi vide ono što je zajedničko i to im pomaže u boljem razumijevanju i odbacivanju stereotipa, kaže Valdez.
Od svog otvaranja, prije dve godine, Arapsko-američki nacionalni muzej posetilo je više od 80 hiljada ljudi, a u naučnim krugovima ta institucija je postala relevantan izvor dokumentacije i drugih informacija o Arapima i Amerikancima arapskog porijekla.
