Predstavnik Evropske unije u pregovaračkoj “trojci”, Volfgang Išinger, izjavio je da postoji šansa da Beograd i Priština nadju rešenje, ali da ona nije velika. Kolega Branko Mikašinoivć zamolio je za komentar o dosadašnjem toku i mogućim rezultatima pregovora o statusu Kosova potpredsednika za spoljnopolitička i pitanja odbrane u vašingtonskom institutu ”Kejto”, Teda Karpentera.
Karpenter: Pre svega, ne verujem da će Beograd i Priština postići sporazumno rešenje o budućem statusu Kosova. Medjutim, Išingerova izjava ukazuje na drugu dimenziju tog problema - da Evorpska unija sada preispituje svoju prvobitnu poziciju o podršci nezavisnosti Kosova. Znači, Evropska unija razmatra alernativna rešenja, uključujući hongkongški model: dva sistema - jedna država, koji verovatno ne bi bio prihvatljiv za Prištinu, ali bi mogao da bude prihvatljiv za Beograd. Ovo sve ukazuje na tenzije unutar Evropske unije i protivljenje nezavisnosti nekih članica, kao što su Grčka, Španija i Kipar. Te zemlje izražavaju zabrinutost da bi se nezavisnošću Kosova stvorio presedan, kako za njihove regione, tako i za medjunarodnu zajednicu u celini. Medjutim, Evropska unija i SAD će najverovatnije prihvatiti nezavisnost Kosova, pošto se pribojavaju nasilja kosovskih Albanaca, i žele da izbegnu takav scenario.
Glas Amerike: Da li to znači da će medjunarodna zajednica podleći pritisku pretnje nasiljem od strane kosovskih Albanaca radi ostvarenja njihovih političkih ciljeva?
Karpenter: Svakako se može reći da kosovski Albanci na taj način ucenjuju medjunarodnu zajednicu, mada mene prvenstveno zabrinjava to što bi o statusu Kosova na kraju mogle unilateralno da odluče Evropska unija i SAD, zamrzavanjem ruske uloge u tom procesu. Drugim rečima, ako bi Rusija zapretila upotrebom veta u Savetu bezbednosti, Evropska unija i SAD bi mogle jednostavno da zaobidju Savet bezbednosti, kao što je učinjeno i prilikom unilateralne akcije NATO-a i donesu svoju odluku.
Glas Amerike: Šta bi postojana podrška Rusije Beogradu u pogledu Kosova mogla da znači za dalje odnose Moskve sa EU, SAD, pa i sa celim balkanskim regionom?
Karpenter: Moskva to smatra ključnim testom svojih odnosa za Zapadom. Rusija zahteva da se njeni prioriteti poštuju, pogotovo njena pozicija u pogledu upotrebe veta, kao članice Saveta bezbednosti UN. Rusija nastoji takodje da obnovi svoj uticaj, ako ne na celom Balkanu, onda u bar u jednom delu regiona. Ona podržava Srbiju pošto se time ne unapredjuju samo njeni odnosi sa Beogradom, već se širi i njen uticaj u drugim zemljama regiona.
Glas Amerike: Priština je nagovestila da će proglasiti nezavisnost posle 10. decembra. Da li bi to bilo prihvatljivo za medjunarodnu zajednicu i kakve bi mogle da budu posledice?
Karpenter: Unilateralno proglašenje nezavisnosti od strane Prištine svakako neće biti prihvatljivo za Rusiju. Evropska unija i SAD se nadaju da se takav scenario neće ostvariti pošto bi ih to primoralo da donesu veoma tešku odluku: da nerado prihvate jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, što bi uspostavilo veoma loš presedan za medjunarodnu zajednicu, ili da se odupru tome i rizikuje nasilje na Kosovu i probleme koje bi to stvorilo. Mislim da će evropske zemlje i SAD osuditi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, ali da će ga na kraju prihvatiti.