Zakon o gradjanskim pravima iz 1957. bio je prvi federalni zakon protiv diskriminacije posle 82 godine. On je potpisan u vreme kad su južne države i dalje usvajale zakone o segregaciji belaca i crnaca - u školama, restoranima i na drugim javnim mestima. Afroamerikanci i belci - koji su ih podržavali, počeli da se bune, a 1955. godine je organizovan protest zbog rasne segregacije u gradskim autobusima u Montgomeriju u Alabami.
Afroamerikanka Roza Parks je odbila je da ustupi mesto jednom belcu. Nekoliko belih liberala je 1957. iznelo u Kongresu zakonski predlog o gradjanskim pravima. Drugi su se oštro usprotivili tom početnom zakonskom predlogu, što je dovelo do usvajanja ublažene verzije koju je potpisao predsednik Dvajt Ajzenhauer. Taj zakon je obezbedio Afroamerikancima biračko pravo. To je dovelo do podela u američkom Sekretarijatu za pravosudje koji je nadležan za kršenja ljudskih prava. Taj zakon je takodje doveo do formiranja prve Komisije za gradjanska prava koja je istraživala diskriminaciju, koju danas predvodi Kenet Markus.
”Važnost formiranja te komisije je bila u tome što su Kongres i predsednik prvi pot od sredine 19. veka počeli da se posvećuju novim gradjanskim pravima i što je stvoren aparat zahvaljujući kojem će nastaviti da se radi na tom problemu šezdesetih godina prošlog veka“, kaže Markus.
On dodaje da je Komisija za gradjanska prava tim zakonom bila ovlašćena da pomogne u zaštiti manjina.
”Naša funkcija je bila da istražimo probleme koje imamo u zemlji, da vidimo koji su nam zakoni potrebni, kakve promene moramo da uvedemo u federalni proces i kada ih sprovedemo, kako da ih nadgledamo i utvrdimo na koji način službe za sprovodjenje gradjanskih prava obavljaju svoj posao“, kaže Markus.
On medjutim ističe da je taj zakon bio slab u odnosu na kasnije usvojene zakone o gradjanskim pravima.
”Na primer, zakon iz 1957. nije poslodavcima generalno zabranjivao diskriminaciju na način na koji je to činio zakon iz 1964. godine. Nije dovoljno široko ograničavao diskriminaciju na planu prava glasa, na način na koji je to predvideo zakon iz 1965. Njime generalno nije bila zabranjena diskriminacija pri izdavanju i kupovini stanova, obuhvaćena zakonom iz 1968.“
Ipak, Markus ističe da je prvobitni zakon otvorio vrata kasnijim zakonima o gradjanskim pravima.
”On je podstakao niz preporuka koje su dovele do statuta o gradjanskim pravima u zapošljavanju, iznajmljivanju i kupovini stanova i glasanju, a kasnije do zakona o brojnim jednakostima polova i, još skorije, jednakosti hendikepiranih. U svim tim oblastima, kada je reč o rasi, nacionalnom poreklu, polu, hendikepiranosti i starosnoj dobi, taj originalni zakon je doveo do širokih promena”, zaključuje Kenet Markus.
