Smena Sadama Huseina u Iraku, koju su predvodile Sjedinjene Države, ujedno je eliminisala najvećeg neprijatelja Irana. Medjutim, iračka situacija posle Sadama nije se odvijala tako glatko kao što se Vašington nadao, a američki predstavnici se proteklih meseci žale da Iran pruža pomoć iračkim pobunjenicima.
Pitanje rastućeg iranskog uticaja sve češće se provlači kroz američka saopštenja o situaciji u Iraku, i novije izjave predsednika Buša.
"Ako bismo dozvolili da nas isteraju iz Iraka, ekstremisti svih vrsta bi ojačali, Al Kaida bi stekla nove regrute i utočišta, Iran bi imao koristi od haosa i bio ohrabren u svojim naporima da se domogne nuklearnog oružja i ostvari dominaciju u regionu. Ekstremisti bi mogli da steknu kontrolu nad ključnim delom globalnog snabdevanja energijom.”
Džordž Fridman, izvršni direktor privatne obaveštajne firme Stratfor, kaže da su, s obzirom na zakočeni politički napredak u Iraku i nastavak sektaškog nasilja, SAD naglasak sa izgradnje demokratije pomerile na obuzdavanje Irana.
"I dalje smo predani očuvanju koalicione vlade u Bagdadu, i njene bezbednosti. Medjutim, pošto su ti ciljevi sve manje ostvarivi, počeli smo da sagledavamo kako će Irak izgledati posle. To je slika zemlje u kojoj dominiraju Iranci, tako da se sada okrećemo strategiji prema Iranu”.
Od 1980 do 1988, Iran je vodio krvavi rat sa Irakom Sadama Huseina, u kome je prema procenama ubijeno 1,5 miliona ljudi. 2003 godine, SAD su Iran rešile najgoreg neprijatelja smenom Sadama Huseina, potezom koji je, prema rečima analitičara, otvorio vrata Iranu da postane dominantna sila u regionu.
Majkl Ledin, stručnjak Instituta Amerikan Enteprajz koji je blisko povezan sa Bušovom administracijom, demantuje da Iran ima legitimne bezbednosne interese u Iraku. On veruje da je bilo potrebno da SAD obore vladu u Teheranu pre rešavanja iračkog pitanja.
"Načinili smo grešku pošto nismo uvideli da, čim kročimo nogom u Irak, Iranci, i Sirijci i Saudijci će nas slediti. To je bio pravi neuspeh naše strateške vizije. Trebalo je, takodje, da podržimo revoluciju u Iranu pre nego što smo krenuli na Sadama Huseina, jer je to bio strateški razuman potez, i zato što, ako nameravate da vodite rat protiv država – sponzora terorizma, Iran je već decenijama vodeći sponzor terorizma”.
Susedne države Perijskog zaliva, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein, protivile su se američkoj invaziji Iraka. Medjutim, Aleks Vatanka, bezbednosni analitičar Informacione grupe Džejns, koji se upravo vratio iz regiona, kaže da u neformalnim razgovorima lideri zemalja Zaliva izražavaju mnogo veću zabrinutost zbor iranskih ambicija nego zbog američkog prisustva.
"Poruka koju čujemo je – kako znamo da Amerikanci neće napustiti region i ostaviti nas da se sami suočimo sa iranskom pretnjom? Javno oni ne govore o toj temi tako odlučno kao što to čine privatno. Javno znaju da ne smeju da razljute Iran u slučaju da SAD ne budu tu da ih zaštite.”
Vejn Vajt, bivši zamenik direktora obaveštajne službe u Stejt Departmentu, kaže da se države zaliva plaše da će, ako se SAD povuku iz Iraka, biti uvučene u sektaški konflikt u Iraku, u kojem bi morale da podrže druge sunitske Arape, dok Iran podržava Šiite. Vajt navodi da bi to Siriju, glavnog regionalnog saveznika Irana, dovelo u nezgodan položaj.
Šta da učini Sirija ako sunitski Arapi budu izloženi brutalnom etničkom čišćenju? Ako predsednik Bašir ne bude reagovao, Sirija je zemlja sa sunitskom većinom, I na njega će se izvršiti ogroman pritisak da preduzme nešto da zaštiti sunitske Arape.”
Najviši američki vojni komandant na Bliskom istoku, admiral Vilijam Felon, u subotu je krenuo na desetodnevno putovanje po zemljama Persijskog zaliva. On je za Asošijejted Pres izjavio da ne traži novi savez po ugledu na NATO koji bi se formirao protiv Irana, ali je dodao da bi zemlje Zaliva trebalo da budu ujedinjene u protivljenju bilo kakvim regionalnim ambicijama Irana.