Većina stručnjaka se slaže da su Sjedinjene Države uspostavile standard za inovaciju u zdravstvenoj nezi. Hiljade ljudi iz zemalja širom sveta putuju u Sjedinjene Države svake godine radi lečenja koje ne mogu da dobiju nigde drugde u svetu. Medjutim, mnogi analitičari smatraju da je američkom sistemu zdravstvene zaštite potrebna radikalna reforma.
Vlada Sjedinjenih Država nudi besplatno zdravstveno osiguranje za samo 27 posto svog stanovništva. Za starije i hendikepirane Amerikance, federalni program “Medicare“pokriva 80 posto medicinskih troškova. Programi “Medicaid“ pomažu da se osiguraju siromašni u zemlji. Dok Program državnog zdravstvenog osiguranja za decu pokriva oko šest miliona dece iz porodica sa niskim primanjima koje nemaju pravo na “Medicaid”, ali isto tako ne mogu da kupe privatno zdravstveno osiguranje. Ostatak populacije mora da se brine za sopstveno zdravstveno osiguranje, obično preko svojih poslodavaca. Medjutim, mnogi Amerikanci moraju da snose kompletne troškove zdravstvenog osiguranja. Za prosečnu porodicu, troškovi zdravstvene zaštite se kreću od 11 do 12 hiljada dolara godišnje. Pa čak i to ne pokriva punu cenu medicinske nege. Milioni Amerikanaca često imaju problem da plate za lekove i druge vrste lečenja.
“Ovo je zemlja sa veoma skupim i obimnim sistemom zdravstvene nege koja ostavlja po strani mnoge koji nisu u stanju da participiraju.“
Dajan Rouland je izvršni podpredsednik Fondacije Kajzer, neprofitne organizacije koja je fokusirana na zdravstvenu politiku u Sjedinjenim Državama:
”Potrebno je da Amerika reinvestira u naše ljude i obezbedi primarne i preventivne zdravstvene usluge koje su dostupne svim Amerikancima.“
Prema podacima ”Američkog biroa za popis stanovništva“, oko 47 miliona Amerikanaca nema zdravstveno osiguranje iz brojnih razloga. Džoel Koen je direktor socijalno-ekonomskog sektora Agencije američke vlade za proučavanje i kvalitet zdravstva.
”Najveći broj ljudi stiče zdravstveno osiguranje preko poslodavaca, oko 60 posto. Kako se nezaposlenost povećava ljudi teže stiču osiguranje. S druge strane, ukoliko se ekonomska situacija poboljša i više ljudi je zaposleno, broj neosiguranih se smanjuje.“
S obzirom da je 16 odsto Amerikanaca neosigurano neki analitičari kažu da je odgovor - federalno zdravstveno osiguranje. Sara Kolins pomoćnik podpresednika za Fond Komonvelta - privatne fondacije koja pruža podršku istraživanju zdravstvene nege ukazuje da je Amerika jedina industrijalizovana zemlja bez univerzalnog zdravstvenog osiguranja. Mnogi poistovećuju univerzalno zdravstveno osiguranje sa socijalizovanom medicinskom negom. Medjutim, analitičari kažu da takva nega podrazumeva da vlada kontroliše sve aspekte zdravstvene zaštite, dok bi u ovom slučaju vlada rukovodila samo programom osiguranja u okviru sistema univerzalnog zdravstvenog osiguranja. Kritičari takve solucije ističu da su pacijenti u Kanadi i Britaniji na primer često suočeni sa dugim čekanjem na lekarske usluge i da imaju mali izbor kad su u pitanju lekari. Skot Serota, predsednik najvećeg Zdravstveno osiguravajućeg zavoda BlueCros Blue Shield, priznaje da je tekućem sistemu potrebna reforma, ali ističe da strahuje od sistema koji ne bi održao američki standard zdravstvene nege.
”Moj odgovor kritičarima je da smo stvorili sistem zdravstvene zaštite sa najvišim standardima u svetu. Morali bismo da osiguramo da sačuvamo taj sistem i njegove standarde dok ga menjamo.“
Prema Seroti, osiguravajuće kompanije bi podržale reformu sistema usmerenu na prevenciju, lečenje hroničnih bolesti i primenu informativne tehnolgoije, ali ne i reformu koja bi povećala vladinu birokratiju koja bi nadgledala zdravstvene službe.
Najnovije ankete pokazuju da sve veća cena zdravstvenih usluga najviše brine američke birače pred predsedničke izbore naredne godine. U medjuvremenu, većina analitičara predvidja da će pod tekućim sistemom, broj neosiguranih gradjana u Sjedinjenim Državama nastaviti da raste.