Američka industrija uglja tvrdi da bi ublažavanje restrikcija u pogledu korišćenja površinskih kopova za vađenje uglja pomogla da se smanji zavisnost Sjedinjenih Država od stranih izvora energije. Izmena propisa koju je nedavno predložila Bušoiva administracija oslobodila bi kompanije obaveze da dokazuju da njihovi površinski kopovi neće ugroziti prirodnu sredinu. Međutim, ekološki aktivisti tvrde da bi taj predlog olašao korišćenje ove tehnike kojom rudarske kompanije uništavaju planinske vrhove da bi došle do uglja.
Za neke ovo je prizor odsečenog vrha planine u Zapadnoj Virdžiniji, dok drugi tvrde da je to slika energetske nezavisnosti. Kerol Rolston iz Nacionalnog udruženja rudarske industrije zalaže se da se izmeni predstava o uglju kao prljavom izvoru energije.
“Mi smatramo da ugalj ima sjajnu budućnost. Potrebno je da ispravno vodimo računa o ekološkim aspektima vađenja uglja, ali verujemo da zajedničkim naporima u pogledu primene novih tehnologija ta situacija može potpuno da se izmeni.”
Nedavni predlog administracije ima za cilj da smanji bezbednosnu zonu oko površinskih kopova, pošto je sada zabranjeno da oni budu suviše blizu vodenih tokova, osim ukoliko kompanija ne dokaže da njene aktivnosti neće naškoditi kvalitetu voda ili smanjiti njihovu količinu. Pobornici ovog predloga tvrde da će on pomoći da se smanji zavisnost SAD od uvozne nafte. Međutim, predsednik nevladine organizacije za zaštitu kvaliteta vazduha, Frenk O’Donel, smatra da će efekti biti drugačiji.
“Ljudi sada kažu - treba da koristimo više uglja, da ga pretvaramo u dizel i da smanjimo uvoz nafte. Problem je u tome što ćemo u tom procesu takođe stvarati više gasova staklene bašte. Prema tome, naša želja da ograničimo emisije tih gasova u suprotnosti je sa našom željom da postignemo energetsku bezbednost.”
Obilne zalihe uglja u SAD doprinele su da on postane glavna sirovina za proizvodnju energije, posebno električne energrije. Ali, bivši rudar, a sada ekološki aktivista, Ed Vajli, kaže da bi ublažavanje restrikcija u pogledu površinskih kopova ugrozilo ne samo prirodnu sredinu već i ljude koji žive u njihovoj blizini.
“Mi u stvarri dižemo u vazduh delove naše zemlje da bismo došli do energije. Uništavamo naš habitat da bismo došli do energije, a time zapravo uništavamo sami sebe,” kaže Vajli.
Mada bi novi propisi učinili površinske kopove ekonomičnijim, Kerol Rolston kaže da bi kompanije i dalje morale da koriste najbolju tehnologiju kako bi sprečile ekološku degradaciju.
“Ne samo da smatramo da možemo da rešimo ekološke probleme, već nam ova tehnika vađenja uglja obezbeđuje održivu ekonomiju u okolnim područjima,” kaže ona.
Zainteresovane strane mogu da daju svoj komentar na podneti predlog u roku od 60 dana, a konačna odluka se očekuje početkom sledeće godine.