O pregovorima o statusu Kosova, kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa profesorom političkih nauka na Nacionalnom vojnom koledžu i stručnjakom za Balkan, Stivenom Majerom, autorom nedavno objavljenog članka”Kosovo na raskrsnici.” Evo šta g. Majer kaže o ulozi SAD u rešavanju budućeg statusa Kosova.
MAJER: Od kako je pitanje statusa Kosova prešlo iz UN u ruke Kontakt grupe, odnosno “trojke”, uloga SAD je smanjena. To kažem prvenstveno u vezi sa najnovijim saopštenjem Kontakt grupe da su “sve opcije na stolu”, čime je de-fakto odbačen Ahtisarijev plan, koji su SAD podržavale. Pitanje statusa Kosova je sada udaljenije od uticaja SAD, i prešlo je u sferu uticaja Evropske unije, posebno u svetlu izjava trojke, koja se ne može zanemariti - odnosno da se pregovori nastavljaju i da su sve opcije na stolu.
GLAS AMERIKE: Ako su sve opcije na stolu, da li to znači i podelu Kosova, ako je ona prihvatljiva obema stranama, ili neko drugo rešenje?
MAJER: Predstavnik Evropske unije Volfgang Išinger i Rusija jasno su stavili do znanja da je podela jedna od opcija, kao i bilo koje drugo rešenje, prihvatljivo za obe strane. To predstavlja dobru priliku i za Beograd i Prištinu da ozbiljno pridju novim pregovorima, u duhu kompromisa i dobre volje, o tom i za Evropu i za svetsku zajednici veoma važnom pitanju.
GLAS AMERIKE: Kako biste definisali predstojeći period pregovora, odnosno njihov pravac i moguće rezultate?
MAJER: Predstojeći period je najvažnija raskrsnica u pregovorima o statusu Kosova od intervencije NATO-a. To je takodje i veoma opasan period. Drugim rečima, pošto se može pregovarati o svim aspektima kosovske problematike, uz spremnost na kompromis, mislim da treba dobro razmotriti mogućnost podele Kosova. Kosovski Albanci u načelu to odbacuju. O toj mogiućnosti se govori i piše u Beogradu, ali ta opcija nikada nije zvanično prihvaćena. Medjutim, ako obe strane pridju razumno tom pitanju, mogla bi se postići zadovoljavajuće teritorijalno rešenje uz moguću razmenu stanovništva. Konačno, reč je o suvernitetu, odnosno o tome ko ima suverenitet nad kojom teritorijom. Ahtisarijev plan jednostavno nije ostvarljiv. Ako bi Priština, odbacujući plan podele, odustala od pregovora, kao što sada preti, to bi bio loš potez, koji bi mogao da dovede do novog nasilja, što bi podstaklo upućivanje dodatnih evropskih snaga na Kosovo. To bi bio znak da Priština i Beograd nisu sposobni da pregovaraju o tom pitanju i povećalo bi mogućnost nametnutog rešenja, kao i dugogodišnjeg vojnog prisustva. Ako se krene pravcem podele, medjunarodna zajednica bi morala da garantuje modifikaciju granica i da obezbedi sredstva i plan da pomogne Srbima ili Albancima koji ne bi želeli da žive u zajednicama jedni pored drugih. Posle toga, sasvim je moguće da bi Beograd i Priština mogli da počnu da razgovaraju o zajedničkom ekonomskom programu razvoja Kosova i južne Srbije.