Države centralne i istočne Evrope prešle su veliki put u tranziciji od totalitarizma ka demokratiji, ali im je ostalo još mnogo neobavljenog posla. Ta ocena čula se tokom nedavnog panela u američkom Kongresu, uz upozorenje da uzdizanje nedemokratske Rusije zahteva snažniji angažman SAD u bivšim komunističkim državama.
Tom Lentoš, predsedavajući Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma kaže da su države centralne i istočne Evrope ostvarile veliki uspeh od pada komunizma, ali da se suočavaju sa krupnim izazovima u borbi protiv antidemokratskih, korupcionaških i ekstremističkih tendencija u društvu. Lentoš kaže da su nedostatak liderstva EU i američka preokupacija Irakom doveli do slabije pažnje Zapadnih saveznika u vezi sa demokratizacijom bivših komunističkih država. Predsednik Rusije, Vladimir Putin, koristi taj vakuum da osnaži autoritet Moskve u regionu.
“Rusija pod Putinovom vlašću radi sve kako bi povratila uticaj u regionu. Enormno poskupljenje nafte dalo je Putinovoj vladi šansu da to i učini – ne vojnom silom, već snažnim ekonomskim pritiscima. Putin centralnu i istočnu Evropu drži kao taoce njihove najpreče potrebe - energije.”
Kongresmen Lantoš kaže da Kremlj demagogijom pokušava da izazove podele između zapada i novih evropskih demokratija.
“Putinova retorika u odnosu na američki predlog antiraketnog štita – uključujući nedavno najavljeni izlazak iz Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi – nikome ne ide u prilog. Niko nije svesniji od Kremlja da predloženi sistem nema veze sa Rusijom, ali tvrdnje koje dolaze iz Kremlja potpuno odgovaraju trenutnoj retorici Moskve.”
Lentoš optužuje Rusiju da ugrožava napore za mir na Balkanu, svojim odbijanjem da sa međunarodnom zajednicom sarađuje u rešavanju kosovskog statusa. Rusi se protive nezavisnom Kosovu.
Predstavnica Floride, republikanka Iliena Ros-Lehtinen kaže da ruski instikt – dominacija umesto saradnje – predstavlja pretnju ekonomskom i demokratskom razvoju istočne Evrope.
“Budućnost demokratije u istočnoj Evropi, mogućnost SAD i evropskih saveznika da učvrste ujedinjenu Evropu u kojoj su i zemlje istočne Evrope i bivšeg SSSR-a – sve to zavisi od toga kako će SAD i EU reagovati na sadašnju startegiju ruske vlade da ostvari dominaciju nad energetskim sektorom u Evropi”.
Čarls Gati, jedan od priznatijih američkih spoljnopolitičkih eksperata, kaže da, dugoročno posmatrano, nafta i prirodni gas nisu dovoljni da Rusi očuvaju svoj uticaj. Gati kaže da će Moskva morati da sarađuje sa Evropom jer i ona zavisi od evropskog tržišta i evropskih proizvoda.
“Vrlo sam zabrinut zbog ponašanja Moskve. Ali, mislim da je Rusija još ekonomski patuljak koji – dugoročno posmatrano - nema mnogo šta da ponudi Evropi, pa ni centralnoj i istočnoj Evropi.”
Eksperti koji su svedočili pred spoljnopolitičkim odborom Predstavničkog doma Kongresa veruju da bi američki i evropski lideri trebalo da zajednički nađu odgovore na probleme sa Rusijom.