Nakon posete ministra inostranih poslova Srbije Vuka Jeremića Vašingtonu, pozicije SAD i Srbije ostale su neizmenjene: Vašington podržava nezavisnost Kosova, dok joj se Beograd protivi. Kako bi se pozicije dve strane mogle približiti i kakva bi mogla da bude uloga Kontakt grupe u rašavanju tog pitanja, upitao je naš saradnik Branko Mikašinović direktora Centra za medjunarodnu bezbednost i odbranu u korporaciji Rend i bivšeg izaslanika Klintonove administracije za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo.
Dobins: Razlike u gledištima izmedju SAD i Srbije su principijalne, a takve razlike je dosta teško prevazići. Ako Srbija nastoji da dobije dodatna uveravanja i garancije za srpsku manjinu na Kosovu o tome se može pregovariti i to se može realizovati. Medjutim, ako Beograd nastoji da permanentno blokira nezavisnost Kosova ne verujem da se te razlike mogu prevazići, pošto većinsko stanovništvo na Kosovu insistira na nezavisnosti.
Glas Amerike: Kako će Kontakt grupa pristupiti progovorima o budućem statusu Kosova za naredna četiri meseca i kakva su očekivanja?
Dobins: Kontakt grupa će nastojati da ustanovi da li se mogu postići dalji kompromisi, dalje garancije, koje bi pomogle Srbiji da prihvati nezavisnsot ili uslovnu nezavisnost Kosova sa medjunarodnim nadzorom. Ako Srbija ne bude mogla da prihvati takvo rešenje, bojim se da pregovori neće biti uspešni.
Glas Amerike: Šta mislite o postavljanju pojedinačnih predstavnika SAD, Evropske unije i Rusije u Kontakt grupi za rešavanje budućeg statusa Kosova?
Dobins: To je ista formula koja je pokušana na pregovorima u Rambujeu, sa trojicom pregovarača, uključujući ruskog. Nije bila sasvim uspešna u Rambujeu, kao što znate, ali to su tri grupe koje su najzaintereosavnije za rešavanje tog problema, pa je i logično da one imaju svoje predstavnike.
Glas Amerike: Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da bez uvažavanja medjunarodnog prava neće biti mira u Evropi?
Dobins: Ukoliko je to briga ruskog predsednika, onda bi on trebalo da podrži rezoluciju Saveta bezbednosti u prilog nezavisnosti Kosova, i to bi bila legalna i opšteprihvatljiva odluka, ukoliko Savet bezbednosti bude glasao u prilog takve rezolucije.
Glas Amerike: Kakav razvoj dogadjaja predvidjate ako Rusija nastavi da se protivi nezavisnosti Kosova. Da li bi to moglo da dovede i do zategnutosti u odnosima SAD i Evropske unije?
Dobins: Mislim da bi to bio neznatan problem. Ako SAD i vodeće evropske zemlje tokom vremena priznaju nezavisnost Kosova, i Kosovo postane članica Evropske unije, što se predvidja za oko 10-15 godina, Rusija može da se žali i protivi, ali na kraju Moskva neći biti u stanju da blokira takav razvoj dogadjaja, mada kosovski problem, u krajnjoj analizi, neće biti problem velikih razmera u odnosma izmedju Rusije i SAD i Evropske unije. Stavljanje ruskog veta u Savetu bezbednosti će blokirati akciju tog tela, ali istovremeno i oslabiti UN kao svetsku organizaciju, što će naterati zemlje da reše kosovsko pitanje izvan Saveta bezbednosti.
Glas Amerike: Da li to znači da bi Kosovo moglo da jednostrano proglasi nezavisnost?
Dobins: To će se sigurno dogoditi, ako Rusija nastavi da blokira rezoluciju u Savetu bezbednosti.