Pre 40 godina na radio talasima američke prestonice Vašingtona počela je ne baš tiha revolucija, koju je pokrenuo otvoreni voditelj po imenu Piti Grin. Njega u novom holivudskom filmu igra Don Čidl, poznat po nominaciji za Oskara za film Hotel Ruanda. Do 1960-ih Piti Grin je pao najniže moguće.
Otpušten je iz vojske zbog uživaja droga, onda se okrenuo kriminalu, ali nije bio naročito uspešan. Tokom služenja zatvorske kažne zbog oružane pljačke, shvatio je da ume zaista dobro da priča, i zahvaljujući brzom jeziku uspeo je da dobije posao zatvorskog disk-džokeja. Kada je izašao iz zatvora, Piti se uputio pravo u jednu od nekoliko radio stanica, koje su tada emitovale program za rastuću afro-američku zajednicu u prestonici.
Jedini tamnoputi rukovodilac radio-stanice WOL, veoma obrazovani Dui Hjuz, postao je veliki obožavatelj Pitija Grina. Bio je uveren da će Pitijeva 'ulična oštroumnost' privući slušaoce. Bili su to otvoreni iskreni komentari, uz poneku psovku, ali vrlo originalni, kakve ranije nije bilo moguće čuti. Zvezda filma Don Čidl kaže da su slušaoci prepoznali istinu u Pitijevim emisijama:
“Mislim da je jednostvano govorio iz srca. Pričao je šta on misli, šta oseća, aljudi su doživeli njegov glas kao osveženje. Mislim da su ljudi želeli da žive kroz njega, slušali bi ga i pomislili da bi bilo super da uđu u studio, kažu nešto i kasnije se nose s onim što sledi. Piti je bio takva osoba i u dobru i u zlu.”
Verovatno je doprineo nastanku radio tok-šou emisija više od bilo kog drugog pojednica. Martin Šin je jedan od ne mnogo glumaca u filmu "Talk To Me", koji je imao priliku da kao odrasla osoba iskusi 1960-e:
“To je pobudilo mnoge uspomene i emocije iz tog perioda, koji obrađuje ovaj film. Bilo mi je drago da glumim u njemu.”
U to vreme bilo je tipično da su belci vlasnici radio stanica i drugih medija koji su pravili program za crnačku publiku. Šin igra direktora stanice WOL, koji iako nerado, ipak unajmljuje Pitija Grina.
“On je bio iz geta, bivši robijaš. Narkoman. Ništa nije krio, ali se nije ni hvalio. Rekao je samo da su to njegove rane i objasnio kako je do njih došlo i da prihvata odgovornost za njih. Govorio je da zna da ima mnogo ljudi sa ranama i da mogu da se razumeju međusobno, da je pred svima puno posla i da treba da počnu da razgovaraju. Mislimd a je ta energija i strast ono što je dovelo do komešanja u javnosti i izazvalo takav odjek.”
Kao što je prikazano u filmu, veza Pitija Grina sa svojim slušaocima imala je preko potrebni smirujući efekat tokom nemira u Vašingtonu 1968. godine, posle ubistva Martina Lutera Kinga mlađeg. To je nešto što se zaista dogodilo, ali Don Čidl da su neki delovi filma "Talk To Me", iako inspirisani stvarnim događajima – u stvari fikcija.
“Kada imate ovakve priče koje su zasnovane na nečijem životu, i pokušavate da uglavite 20 godina iskustva u sat i po filma, svesni ste da će biti propusta, da ćete imati likove koji su spoj više ljudi i da nemate vremena da ispričate celu priču. Međutim, i dalje želite da idete u korak sa istinom. Mnogo puta ljudi se bune jer neke činjenice nisu opisane baš onako kako su se desile, ili su promenjene , ulepšane, umanjene, šta god … Međutim verujem da svi znaju da je u pitanju korišćenje pesničke slobode.”
Piti Grin je posle radija, dobio i svoju TV emisiju i postao jedna od vodećih ličnosti američkih medija. Kada je umro od raka 1984. na hiljade stanovnika Vašingtona izašlo je na ulice da mu oda počast. U filmu "Talk To Me" igra još i engleski glumac Čivetel Edžiofor, u ulozi Pitijevog menadžera i prijatelja Duija Hjuza, dok Taradži P. Henson tumači ulogu tvrdoglave žene u Pitijevom životu. Film je režirala Kejsi Lemons.