Svetska nagrada za hranu će ove godine biti dodeljena Filipu Nelsonu, profesoru Univerziteta Perdu u Američkoj državi Indijana, koji je pronašao način da se hrana skladišti i transportuje -- bez hladjenja.
Predsednik Fondacije svetske nagrade za hranu Kenet Kvin izjavio je da mnogi američki preradjivači hrane koriste takozvanu aseptičnu tehnologiju.
''A što je još važnije, tehnologija našeg nagradjenog mogućava da se hrana pakuje i transporuje u zemaljama u razvoju. Time se na primer, humanitarnim organizacijama omogućava da dostavljaju velike količine hrane i vode u zabačene krajeve za vreme velikih kriza...
Nagradjeni Nelson poredi aseptični proces prerade hrane sa konzerviranjem, osim što se brzo zagrevanje i hladjenje hrane dešava van konzerve.
''Zagrejemo i ohladimo hranu brzo tako ne gubimo hranljive sastojke i ukus. Hrana i ambalaža se odvojeno sterilizuju i tek onda pakujemo hranu.''
Nisu sve vrste hrane idealne za ovakvu preradu, ali voćni sokovi, posebno sok i sos od paradajza, jesu. Po podacima Fondacije, od 22 miliona tona ubranog paradajza godišnje, 90 odsto se preradjuje aseptički.
''Najverovatnije će sok od narandže biti sledeći.Već preradjujemo pire od banane i raznog egzotičnog voća koje se koristi za sokove.''
Aseptička ambalaža je slična kartonskoj ambalaži za mleko ili sok koju imate kod kuće. A standardna industrijska ambalaža su kese od 1,100 litara. Neki prekookeanski brodovi čak imaju ogromne aseptičke rezervoare koji prevoze desetine hiljada tona soka od narandže iz Brazila u Severnu Ameriku. Sterilisana hrana ostaje sveža nedeljama, čak mesecima i to bez hladjenja. Filipu Nelsonu će nagrada u vrednosti od 250 hiljada miliona dolara biti uručena u oktobru.