Veće za ratne zločine pri Okružnom sudu u Beogradu ostvarilo je značajan napredak u domaćim krivičnim postupcima za ratne zločine od svog osnivanja 2003. godine, ali srpska vlast mora pružiti snažniju podršku tom Veću ako želi da se u državi stane na kraj nekažnjavanju počinilaca ratnih zločina, saopštila je organizacija za ljudska prava sa sedištem u Njujorku, Human Rights Watch, u svom danas objavljenom izveštaju (čitav izveštaj na engleskom jeziku) pod nazivom “Nedovršen posao – sud za ratne zločine u Srbiji”.
Izveštaj je objavljen u očekivanju usvajanja rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o krivičnom gonjenju ratnih zločina na Balkanu i potrebi da države preuzmu posao Haškog tribunala u vezi sa osumnjičenima za ratne zločine.
Haški tribunal će krivično goniti samo jedan ograničeni broj visokorangiranih optuženih lica pre okončanja svog mandata 2010. godine. Stoga će biti neophodno da se preostalim optuženima sudi pred domaćim sudovima, uključujući one u Srbiji, procenjuje se u izveštaju.
Viša savetnica pri Programu za međunarodnu pravdu Human Rights Watch-a, Sara Darešori, smatra da bi „srpska vlast trebalo da pokaže političku volju da stane na kraj nekažnjavanju ratnih zločina“.
„Beograd mora izručiti preostale begunce Hagu i obezbediti nedvosmislenu javnu podršku domaćim krivičnim postupcima za ratne zločine“, kaže Darešorijeva.
U izveštaju Human Rights Watcha na 32 strane konstatuje se da je Veće za ratne zločine u Srbiji okončalo tri suđenja (u jednom predmetu se suđenje trenutno ponavlja), a tri druga suđenja su u toku. Procenjuje se da je trenutno između 32 i 35 slučajeva u predpretresnoj ili istražnoj fazi, uključujući i predmete koji se odnose na ratne zločine počinjene na Kosovu i u Hrvatskoj.
Među dovršenim postupcima je i slučaj Ovčara. Suđenje je završeno i u slučaju Škorpioni.
„Činjenica da su među predmetima Veća za ratne zločine većinom krivični postupci protiv Srba zbog ubistava lica ne srpske nacionalnosti samo je po sebi značajno dostignuće“, rekla je Sara Darešori.
HRW takođe veruje da je tokom protekle tri godine, Veće za ratne zločine preduzelo značajne korake kako bi poboljšalo saradnju sa Bosnom i Hrvatskom. Uvedene su nove mere za zaštitu svedoka, a napori da se šira javnost upozna sa radom Veća su pomogli da mediji budu osetljiviji prema naporima koji se ulažu u krivično gonjenje.
Međutim, smatraju u HRW-u, pred Većem za ratne zločine je još mnogo posla. Veći deo Srbije i dalje nije upoznat sa njegovim radom. Nejasno je da li tužilac i njegovi istražitelji imaju ovlašćenja na osnovu srpskog zakona da krivično gone visoke zvaničnike po osnovu komandne odgovornosti, kao i da li su dovoljno posvećeni da tako nešto učine.
Niz poništenih presuda od strane Vrhovnog suda i izrečena petogodišnja zatvorska kazna u slučaju Škorpioni mogli bi da ugroze spremnost žrtava i svedoka da istupe i svedoče u Srbiji. Veće za ratne zločine, Tužilaštvo za ratne zločine i Jedinica za zaštitu svedoka ne dobijaju dovoljno finansijskih sredstava, a zakonske odredbe kojima se zabranjuje ekstradicija državljana Srbije i dalje sputavaju punu saradnju zemalja u regionu.
Sara Derašori smatra da „završetak rada Haškog tribunala, koji sledi uskoro, čini krivične postupke pred sudovima u Srbiji utoliko značajnijim“.
„Domaći krivični postupci su od suštinske važnosti kako bi se zadovoljila pravda, i kako bi se javnost u Srbiji upoznala sa realnošću zločina koje je počinio Miloševićev režim“, izjavila je Darešorijeva.
Preporuke srpskim vlastima date u izveštaju odnose se na izmenu zakona kako bi se ukinula zabrana izručenja srpskih državljana optuženih za ratne zločine, postavljanje jedinice za istragu ratnih zločina pod nadležnost Tužilaštva za ratne zločine i pružanje nedvosmislene i javne podrške visokih srpskih zvaničnika radu Veća za ratne zločine i Tužilaštva za ratne zločine.