Vremena su dobra za farmere u regionima u kojima se gaji kukuruz, na američkom srednjem Zapadu. Farma kao što je ova koju vodi firma «Poet enerdži» u Čenseloru, u Južnoj Dakoti zapošljava hiljade ljudi i pomaže da cene kukuruza ostanu visoke.
S obzirom da im je kukuruz potreban cele godine, proizvodjači etanola obezbedjuju stalno tržište za tu žitaricu koja se skladišti u silosima koje drže lokalni farmeri kao što je Ričard Lounsberi.
«Fabrike etanola ga stalno koriste, zato uvek ima potražnje za kukuruzom što čini da cena ostaje stabilna».
Mnoge od ovih fabrika počele su kao lokalne inicijative farmera, pa su neki ljudi kao Lounsberi takodje profitirali od investicije koju su započeli pre mnogo godina.
«Moj tast je zapravo pomogao da počnem sa proizvodnjom etanola i drago nam je da to pomaže našoj ekonomiji, a ako sve bude u redu, i mi ćemo profitirati. Svakako, to je i veliki dobitak za farmere».
Menadžer fabrike etanola u Čenselou, Rik Sieri, kaže da je kukuruz najbolja sirovina za proizvodnju etanola zato što sadrži 72 odsto skroba.
«Ono što mi zapravo radimo da bi proizveli etanol je da pretvorimo taj skrob u šećer u koji zatim ubrizgamo kvasac. Kvasac se hrani šećerom, a ono što ostane je ustvari etil alkohol, odnosno etanol».
Ostali nus proizvodi su ugljen-dioksid i ovaj fini žuti prah koji se koristi za ishranu stoke, još jednog važnog dela lokalne ekonomije. U obližnjem Su Folsu, Američka koalicija za etanol zastupa tu industriju i takodje lobira za vladinu podršku, kako na državnom tako i na federalnom nivou. Brajan Dženings je izvršni potpredsednik te organizacije.
«Preko 40 odsto proizvodnih kapaciteta koje danas imamo u industriji etanola je u vlasništvu farmera i lokalnih zajednica. To je bio značajan deo u razvoju industrije etanola i omogućava da deo profita ostaje u ruralnim zajednicama».
Kritičari etanola tvrde da to gorivo neće imati povoljnu cenu za potrošače ukoliko njegova proizvodnja ne bude subvencionisana od strane vlade, ali Dženings dodaje da ta podrška pomaže da se stvori industrija koja će doneti dobrobit i čovekovoj sredini i potrošačima i ruralnim ekonomijama.
«Industrija etanola je porasla veoma brzo u poslednje dve godine. Proizvodnja je udvostručena tokom protekle tri do četiri godine. Danas postoji 125 fabrika etanola u 20 država. Tu je i novih 76 fabrika u izgradnji u 23 države i imamo mogućnost da proizvedemo oko 6 milijardi galona etanola».
Neke studije su pokazale da je potrebno više energije da bi se proizveo etanol, nego što je on sam proizvodi ali Dženings kaže da industrija nastavlja da se tehnološki usavršava i da novije studije pokazuju da se proizvodnjom etanola stvara višak energije.
«Koristimo manje energije za proizvodnju etanola, dobijamo više etanola po bušelu kukuruza, koristimo manje vode za pravljenje etanola nego ranije. Takodje, ponovo koristimo i recikliramo više proizvoda u proizvodnji etanola».
Mada Dženings radi za organizaciju koja promoviše etanol, on ipak priznaje da ni etanol ni bilo koji drugi izvor energije neće moći da zadovolji sve potrebe u zemlji.
«Potrebna su nam druga obnovljiva goriva, potreban nam je biodizel. Potrebna su nam gotiva kao butinal i neka od druga bio goriva o kojima se danas govori. Potrebna nam je i štednja energije. Ova zemlja konačno mora da tačno utvrdi količinu goriva koju koristi».
Istraživači sada ispituju moguće nove metode za proizvodnju etanola i ostalih obnovljivih goriva od drveća, pojedinih vrsta trave, pa čak i od stabljika kukuruza koje preostaju posle žetve. Rik Sieri kaže da firma «Poet enerdži» traži načine za razvoj novih izvora kako bi zadovoljila rastuće potrebe.
«Znamo da će snabdevanje kukuruzom za proizvodnju etanola dostići limit za nekoliko godina i zato ćemo tražiti i druge izvore za proizvodnju etanola».
Lideri u industriji etanola kažu da već rade na planovima za razvoj takozvanih celuloznih bio goriva, što bi ujedno obezbedilo farmerima u srcu Amerike dobro tržište u godinama koje dolaze.