U Zagrebu je okončan samit lidera zemalja jugoistočne Evrope, kojem je prisustvovao i ruski predsednik Vladimir Putin. U zajedničkoj, predsedničkoj izjavi usvojenoj na smitu naglašava se da energenti, kao temeljni razvojni resurs moraju da budue dostupni svim državama i da se neće korisiti kao sredstvo političkog pritiska. Ruski predsednik Putin rekao je na samitu da veruje da će se ovim sastankom otvariti širi dijalog o energetskoj saradnji i da će energenti biti zagarantovani svim zemljama. Moskva je posbno zainteresovana za nastavak pregovora o prodaji gasa regionu, kao i za stvaranje regionalnog čvorissta za distribuciju nafte i gasa. U deklaraciji se ponovlja i da je zajednički strateški cilj svih zemalja regiona - ulazak u Evropsku uniju do čega se dolazi medjusobnim dogovorima i saradnjom, uz uvažavanje različitih interesa.
Sastanak predsednika Srbije, Borisa Tadića, sa predsjednikom Rusije, Vladimirom Putinom trajao je oko sat vremena, a na samom početku susreta koji je bio dostupan brojnim novinarima i fotoreporterima predsednik Tadić je ocenio da Kosovo i Metohija trebaju ostati u sastavu Srbije jer bi svako drugo rešenje ugrozilo stabilnost regiona u celini. Sa takvom ocenom se složio predsednik Rusije napominjući kako se Moskva čvrsto protivi bilo kakvom jednostranom priznanju nezavisnosti Kosova, te zagovara potrebu da se rešenje pronađe kroz pregovore dve strane.
Kosovo je bilo jedna od tema i Tadićevog razgovora sa Stjepanom Mesićem, pri čemu je hrvatski predsednik iznio stav Zagreba da Hrvatska kao kandidat za članstvo u evropskoj uniji Ahtisarijev plan smatra dobrom osnovom, ali da se ne protivi nastavku pregovora Beograda i Prištine.
Na pitanje Kosova predsednik Srbije se osvrnuo i u svom govoru na energetskom samitu jugoistočne Evrope opisujući Kosovo kao nerešeni konflikt koji preti da ugrozi postojeće snabdevanje energentima. Tadić je upozorio kako bi eventualna nezavisnost Kosova bila opasan presedan koji bi destabilizovao ne samo Srbiju već i čitav balkanski prostor.
Inače, Tadićevo izvinjenje upućeno građanima Hrvatske zbog ratnih strahota koje su pretrpeli u hrvatskoj javnosti i medijima se uglavnom ocenjuje kao zreo državnički potez predsjednika Srbije, iako se mogu čuti i mišljenja da je takav postupak Beograda došao barem desetak godina prekasno.
Brojne reakcije u Beogradu na izvinjenje Tadića hrvatskom narodu
Brojne reakcije u Beogradu na izvinjenje predsednika Borisa Tadića hrvatskom narodu i podsećanje da se Tadić u vreme posete Sarajevu 6. decembra 2004. izvinio svima kojima su zločin počinili pripadnici srpskog naroda.
Funkcionerka G17 Plus Snežana Stojanović ocenila je da je izvinjenje Tadića gradjanima Hrvatske dobar državnički gest jer su Srbiji potrebni prijatelji kako u regioni tako i u Evropi i svetu i zatim naglasila da srpsko društvo mora da se suoči sa prošlošću što, zmeđu ostalog, znači i priznavanje počinjenih zločina. A predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je da nema ništa protiv izvinjenja predsednika Tadića građanima Hrvatske, ali da nisu dovoljne samo reči. Za razliku od malobrojnih izjava podrške političkih zvaničnika, predstavnici nevladinih organizacija podržali su gest predsednika Srbije. Tako je direktor beogradskog Centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević ocenio da je Tadićeva izjava sjajan potez jednog srpskog državnika, jer je neophodno da se odnosi Hrvatske i Srbije dovedu u normalno stanje.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić Tadićevo izvinjenje ocenila je kao najozbiljnije koje se do sada čulo na ovim prostorima i istakla da njegovo preuzmanje odgovornosti daje najozbiljniji ton tom izvinjenju.
A predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko izjavila je da je izvinjenje koje je Tadić uputio Hrvatskoj dobrodošlo s ozbirom da nije moguće očekivati normalizaciju odnosa u regionu sve dok država i njene institucije ne priđu tom pitanju na takav način.