Otmica i ubistvo američkog novinara denijela Perla 2002. u Pakistanu dramatizovani su iz perspektive njegove udovice Merijen Perl, u vrlo snažnom filmu britanskog reditelja Majkla Vinterbotoma, sa dobitnicom Oskara Anželinom Žoli u glavnoj ulozi.
U Karačiju, 23. januara 2002, Denijel Perl je poslednji put poljubio svoju ženu Merijen. Novinar Vol Strit Džornala krenuo je na intervju za priču na kojoj je radio o navodnim lokalnim vezama sa terorističkim rupama.
Kada se njen muž nije vratio kući, Merijen Perl, tada u šestom mesecu trudnoće, odmah je znala da nešto nije u redu. Njeni strahovi su se obistinili kada je slabo poznata grupa poslala poruku u kojoj optužuje Denijela da je špijun i zahteva od SAD da oslobodi sve Pakistance koji se nalaze u pritvoru pod sumnjom da su teroristi.
Merijen se suprotstavila stavovima nekih političkih zvaničnika i prihvatila podršku posvećenih istražitelja, koji su koliko i ona sama bili odlučni u nameri da pronađu njenog muža. Međutim, devet dana kasnije, na video snimku je prikazano kako ekstremisti povezani sa al-Kaidom surovo odsecaju glavu denijelu Perlu. Merijen je svoje mučenje opisala u knjizi objavljenoj 2003, za koju reditelj Majkl Vinterbotom, vrlo poznat po radu na dokumentovanju istinitih događaja, kaže da je bila njegov vodič tokom stvaranja ovog filma.
«Mislim da je knjiga bila vrlo moćna, tako da je ideja bila da je se držimo što više i to u bukvalnom smislu. Naravno, postoje stvari koje možete da uradite u knjizi, ali ne i na filmu, ali u knjizi Merijen prilično jednostavno priča celu priču od dana kada je Deni Kidnapovan do trenutka kada ona napušta Pakistan sa saznanjem da je mrtav. Mi smo samo tu nejnu verziju priče što vernije prenesemo na ekran.»
«Sve do prvog dana snimanja vrlo sam oklevala i plašila se rada na ovom filmu. Nisam mislila da ću biti dovoljno dobra da izvedem ono što sam smatrala veoma važnim. Međutim, veoma sam verovala u poruku filam i ono što sam naučila o prevazilaženju straha i mržnje, o toma kako postati tolerantnija osoba.»
Aneđelina Žoli kaže da je kada se upoznala sa Merijen Perl dobila inspiraciju da prihvati ulogu, iako priznaje da ju je sve to plašilo:
«Ne znam da li bih imala snage da uradim isto što i ona. Kada sm prvi put videla njene intervjue i način na koji je odgovarala na to što se desilo njenom mužu … posle samo nekoliko dana umela je da kaže kako je još deset drugih ljudi poginulko tog istog meseca i da su svi oni bili Pakistanci i da oni pate isto koliko i ona. Kada sam prvi put to čula, nisam mogla da shvatim kako je tako brzo uspela da dođe do toga. Ali kada sme je upoznala bolje shvatila sam odakle to dolazi i shvatila sam važnost dijaloga i pokušaja da se ode korak dalje ne bi li pronašli rešenje. To je ono što sam naučila i to je važna lekcija.»
Iz bezbednosnih razloga, producenti filma odlučili su da najveći broj scena sa Anđelinom Žoli snimaju na severu Indije. Međutim, Den Futerman, koji tumači ulogu Denijela Perla, išao je sa rediteljem Vinterbotomom u Karači ne bi li snimio svoje scene baš na lokacijama gde se 2002. sve i odigralo.
«Biti tamo i steći taj utisak ulica na kojim se čuje urdu jezik, na neki način neviđen haos u gradu, i u pozitivnom i u negativnom smislu … Taj grad je čudesan, prepun ljudih, kojih sa okolinom ima 14 miliona i imate osećaj da puca po šavovima. Ne verujem da bilo gde drugo možete da steknete taj utisak. Za strukturu i osećaj filma bilo je izuzetno važno da se te neke scene snime baš tamo gde su se desile.»
Istražitelja, koji je postao najveći saveznik Merijen Perl u trci sa vremenom da se spase Denijel – službenika pakistanske vojne obaveštajne agencije, u filmu poznatog kao 'Kapetan' – igra velika zvezda indijske kinematogra Irfan Kan. One je jedan od nekoliko glavnih glumaca filma «A Mighty Heart», koji su iz Južne Azije.
«Ova priča je morala da bude ispričana i da je čuje što više ljudi zbog poruke koju sa sobom nosi. Ne želim baš da kažem poruke … ali moglo bi se reći iskustva koje treba podeliti sa svima.»
Reditelj Vinterbotom nada se da će publika posle gledanja filma iz sale izaći bogatija za to iskustvo. Ne s mržnjom i besom zbog prošlosti, već s osećajem nade za budućnost.
«Kada sam završio čitanje knjige imao sam osećaj da je Merijen prošla kroz nagore moguće iskustvo koje iko može da zamisli, a opet se nije prepustila mržnji koju niko ne bi mogao da osudi. Ukoliko film bude imao sličan uticaj na publiku, onda će to svakako biti sjajna stvar.»
U znak sećanja na pokojnog Denijela i zajedno sa njegovim roditeljima, Merijen perl je osnovala fondaciju koja nosi ime njenog muža i čija je misija "da promoviše rezumevanje različitih kultura kroz novinarstvo, muziku i nove načine komunikacije.